|
Poslao: 03 Sep 2013 23:53
|
offline
- angelika
- Super građanin
- Pridružio: 29 Feb 2012
- Poruke: 1107
- Gde živiš: na grani-ci
|
Znam po tvrdinji da su Srbijanci ljudi koji se sluze srpskim jezikom kao materinjim.
Srbijanci su, prema nekim verovanjima, osobe koje se kao maternjim služe srpskim jezikom.
Po meni to jednostavno nije tacno, maternjim srpskim jezikom koriste se i Srbi iz Vojvodine, Bosne, Hrvatske, Srbi sa Kosova itd. Gde zive Srbijanci? Ovo pitanje je vise ideoloskog nego jezicnog karaktera.
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 04 Sep 2013 13:25
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18550
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Управо тако. Шипка, Клајн, али и многи други су о томе подробно писали.
Цитирам:
Облик српски (не србски!) настао је од именице Србин и наставка -ски. РМС дефинише српски – да се односи на Србе и на Србију, док се за именицу Срби каже да су народ из групе Јужних Словена чија већина живи у Србији (мада бисмо ми рекли да већина живи ван Србије, но добро сад). Из овога видимо да припадник народа подразумева национално-етнички елемент (Срби), док реченица који живи у Србији указује на територијално-политички елемент (из Србије, пореклом из Србије...).
Србијанац и србијански су речи које се бележе тек од 19. века (забележио их је Вук) и последица су околности у то доба (у време старе Аустроугарске) Срби су били територијално подељени: на оне у ослобођеној Србији остварене Карађорђевим устанком (тј. Србијанци) и на оне који су живели изван граница те Србије (Срби).
Вук је забележио у свом Рјечнику да је Србијанац човек који живи у Србији (а не у Војводини, на пример), тј. та дефиниција је искључиво територијално маркирана, а не и национално одређена. Таква лексичка дистинкција није била дугог века, мада се понекад користи да означи територијалну компоненту (Свилен конац, србијански крој...).
Оваква територијална подела Срба данас је неактуелна, србијански и Србијанац ретко су у употреби, а преовлађује придев српски.
Енде.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 09 Okt 2013 08:11
|
offline
- tatjana-69
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 09 Okt 2013
- Poruke: 1
|
Da li je pravilno napisati docicu ili doci cu? U pitanju je opklada gde ja tvrdim da je ovo drugo. 
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 09 Okt 2013 08:14
|
offline
- Sagacity
- Elitni građanin
- Pridružio: 27 Feb 2013
- Poruke: 2318
- Gde živiš: Zapadna Srbija
|
Odvojeno.
Doći ću.
Edit...
Ček pošto je u pitanju opklada evo i jedan link kao potvrda...
Glagoli koji se u infinitivu završavaju na -ći (reći, peći, seći..) u futuru I uvek se pišu odvojeno od pomoćnog glagola hteti i tada se futur I ponaša kao složen glagolski oblik. Zato će pravilni biti sledeći izrazi:
•doći ću
•reći ću
•stići ću
•ispeći ću
Ukoliko se glagoli u infinitivu završavaju na -ti (pevati, misliti, nositi, učiti...) u futuru I pomoćni glagol hteti će se pisati zajedno sa glavnim glagolom i tada će futur I imati oblik prostog glagolskog oblika. Primeri za ovaj slučaj su:
•pevaću
•misliću
•radiću
•kazaću
http://www.srpskijezik.rs/jezicke-nedoumice/docicu-ili-doci-cu
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 21 Nov 2013 08:51
|
offline
- vanjamili
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 21 Nov 2013
- Poruke: 1
|
Napisano: 21 Nov 2013 8:50
Molim da mi neko odgovori, jer sam u dilemi. Pravopis Matice srpske ima u svom rečniku samo oblik Požarevljanin, a poznaninci iz tog kraja sebe nazivaju Požarevčaninama.
Ima li neko ideju zašto je tako?
Hvala
Dopuna: 21 Nov 2013 8:51
ispravka: Požarevčanima
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 15 Dec 2013 12:59
|
offline
- Simke
- Mod u pemziji
- Pridružio: 21 Jul 2007
- Poruke: 9424
- Gde živiš: Kako kad
|
Sta je ispravno?
"U opstini" ili "na opstini"?
Primer:
Glasanje u opstini Odzaci ili
Glasanje na opstini Odzaci ...
Ovaj pojam "na opstini" poceo sam prvo da srecem na televiziji, stidljivo, a onda se pojavio i prosirio svuda kroz medije. Po meni je totalno pogresan. Nekako mi je rogobatan, sirov, ruzno zvuci ...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 15 Dec 2013 14:16
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18550
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Napisano: 15 Dec 2013 13:15
Писао сам о томе. Реч је о накарадном схватању социолингвистике. ''Зараза'' је кренула из Београда (и његовог огромног утицаја на медија која се чују и виде широм Србије). Ретко који Београђанин ће се ''преварити'' и рећи - ''Био сам у Новом Београду'', или ''живим у Миљаковцу''...а правопис је јасно написао како се користи локатив у нашем језику и чему служи предлог ''на''. Можда им делује шик и некако грађанскије да кажу - ''на Миљаковцу'' или ''на Раковици'' (чак и када је то насеље, као што је Раковица, потолина).
Правопис је предвидео и изузетке. Било их је само два - на Убу (да би се избегла хаплологија - У УБУ) и - на Ријеци (да не би било - У Ријеци).
Сума сумарум: неисправан је облик - ''на Врбасу'', ''на Новом Београду'', итд, итд. Пише лепо у правопису. Црно на белом.
Dopuna: 15 Dec 2013 14:16
Сад видех и остала питања.
Најпре о етницима: у нашем језику етници (називи становника места) формирају се различито, а граница разлике су Дунав и Сава. Дакле, северно од Дунава и Саве користе се другачији наставци и облици, прилагођени међујезичким утицајима. Тако ћемо становнике два града са истим бројем слова и истим бројем самогласника (!) Краљево/Панчево звати различито: Краљевчани / Панчевци.
О чему је реч? Поред гласовних промена (које су норма код промена речничких облика ), признаје се и историјско-територијални моменат. Тако ћемо правилно становника Пожаревца назвати Пожаревчанином (узимајући у обзир једначење сугласника по звучности и месту творбе), али ће Правопис прихватити онај облик који се у том месту употребљава (Пожаревљанин).
Најинтересантнији пример је назив за становника Ниша, о чему сам већ писао. Књижевни облик - Нишевљанин, Нишевљанка, одавно се (чак и из речника) повукао испред некњиженог, али уобичајеног и прихваћеног - Нишлија, Нишлијка.
Сатен,
за овај облик сам готово сигуран да си тачно претпоставила, али ћу ипак проверити.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 17 Dec 2013 14:24
|
offline
- blake
- Ugledni građanin
- Pridružio: 27 Nov 2006
- Poruke: 475
- Gde živiš: HR
|
Česta je pojava da se prijedlozi u i na kod imena mjesta koriste onako kako je u narodu uobičajeno, a ne onako kako je pravopisno ispravno (npr. na Rijeci, na Sušaku...)
Ovaj slučaj koji opisuje Simke je u posljednje vrijeme učestao kad se spominju institucije: na Mupu, na policiji, na sudu, na katastru, na općini, na carini, na tehničkom, na pošti...
Čak ni ne zvuči tako strašno, osim što je, ponavljam, neispravno.
Ali ovo s glasanjem se i kod nas uobičajilo, pa se kaže (čak i u medijima) da je na općini pobijedio MNP, a na županiji BFD.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 17 Dec 2013 18:33
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18550
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Ако је навика, онда смо створили много лоших навика. Ево још једне: приликом анализе избора готово сви новинари користе синтагму глаголску именицу излазност како би установили колико људи је гласало (у процентима, најчешће). Реч је о грубој семантичкој грешци.
О чему је реч?
Оно о чему они хоће да говоре јесте - одзив! Шта значи излазност? Ја могу да изађем из куће и да се запутим на сасвим десето место : У том случај реченица ''На изборе је изашло толико и толико бирача'' губи смисао. Пошто је вредност језика (и писаца) у прецизном изражавању - зашто онда не рећи ''одазвало се'' (јер су добили позив)? Сваку прилику која нам се пружи (а увек нам се пружа) да се прецизно и правилно изразимо треба искористи. За мене је то аксиом писмености.
|
|
|
|
|
|
