Pravopis, pravopisne greške i jezičke nedoumice

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

helen1 ::I, kako cu sad, na Zarkovu ili u Zarkovu? Na Mirijevu ili u Mirijevu?

У Жаркову и у Миријеву. Гарантовано. Једино што ће становници Жаркова и Мирјева радије рећи ''На Миријеву'' јер то личи - ''На Дедињу'', ''На Старом Граду'', ''На Душановцу'', итд...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Znaci, "na" u zvanicnim dokumentima koristimo samo kada pisemo o zemljama na ostrvu, npr. na Kipru, na Sejselima... A, sto nije onda i na Velikoj Britaniji?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Велика Британија није острво.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Idemo na Britanska ostrva ili u Britanska ostrva, tako sam mislio.

Idemo u Japan, na ostrvo Honsu/ na Honsu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

helen1 ::Znaci, "na" u zvanicnim dokumentima koristimo samo kada pisemo o zemljama na ostrvu, npr. na Kipru, na Sejselima... A, sto nije onda i na Velikoj Britaniji?


Нико не каже и ''на Аустралији'' (која јесте острво), али се зато каже -''на Гренланду'' ''на Борнеу'', ''на Јави''...Аустралија (па и Велика Британија) доживљавају се као земљана маса, мада неки географи Аустралију третирају као острво. Реч је о традиционалнизму и усвојеним изразима кроз историју.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jeste, ali se kaže i "idemo na Havaje", koji su takođe arhipelag ili skup ostrva, kao i Britanska ostrva.
Slično je i sa "idem u školu" i "idem na fakultet".
Oboje su obrazovne institucije, oboje su smešteni u zgradama, a različito se ide.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

" " Живим у Новом Београду. Живим у Кошутњаку, али на Сицилији (одвојени део од целине, острво). То је принципијано поштовање правила. " "
... PrincipijAlno, ili principijElno ?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Грешка у куцању, наравно. Принципијелно. Хвала што читаш пажљиво.

Хајде, кад смо већ код предлога НА (о коме смо већ више пута говорили), да подсетим: врло је флексибилна његова употреба и третира се (често), од случаја до случаја. Бранко Брборић је о томе ефектно писао наводећи (као најсликовитији) пример - ''ко је на телефону'' и при том дозволио коришћење овакве конструкције. Стога је, наравно, дозвољено и рећи - ''био сам НА чистом ваздуху'', ''био сам НА мору'', ''дан сам провео НА сунцу'' и слично. Потпуно је јасно да нико није могао да буде баш НА Сунцу, већ на сунцу (ето још једне финесе нашега језика - планета и извор светла и топлоте). Употреба предлога НА код топонима је, као што видите , такође сложена и подлеже традицији и локалном обичају. Правило иде једном страном улице, а пракса (често) другом...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

" " Грешка у куцању, наравно. Принципијелно. Хвала што читаш пажљиво. " "

Pomislih čak u jednom momentu sa se kod Klajna desila neka čudna reforma ...

Zahvaljujem na ovom dopunskom objašnjenju. Nego, mislim se, mora da postoji i neko praktično objašnjenje, zašto je nastalo to "na" i u slučajevima kad je očigledno da je neko ili nešto zapravo "u". Možda je ispred "na" spočetka uobičajeno korišćena neka reč, uz koju "na" ima jezičko opravdanje, koja je kasnije izbačena, a predlog "na" ostao? Ono na telefonu bi moglo da bude na vezi, pa je po inerciji počelo da važi i u slučaju telefona... Na moru, dobro. Odozgo, na vodi. Pa se to, isto po inerciji, počelo da odnosi i na plažu, primorske delove... - i tada je neko "na moru" u onom širem smislu, odnosno, na odmoru je. Možda i to na odmoru ima udela u izboru ovog "na" moru. A ono na suncu...? Ne znam, Možda na toploti sunca (to može, kao i pod toplotom), pa se toplota uklonila iz uobičajene frazeologije i na kraju je ostalo "na" suncu. U svakom slučaju, zanimljivo je malo zaći u nastanak ovakvih sklopova, jer tada možda više ne bi delovali kao niotkudšnja greška koja se trpi jer je ušla u naviku.

• 2Ovo se svidja korisnicima: ThePhilosopher, Dusan
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Драго ми је да волиш детаље и дубину из којих они долазе. То , у шта смо сада зашли, зове се (као што свакако знаш) етимологија, односно коренско значење речи (па и синтагми) и јесте најкомплексније подручје сваког језика. Зашто? Зато што је везано за познавање историје, социологије, етнологије, обичаја, итд, итд, једног народа и његовог окружења.

Примера има много, а навешћу само неке, атрактивне.

-У Србији се град, мање место, назива још и варош. Лепа српска реч. Српска? Не, наравно. Наше комшије (мађарска реч), позајмили су нам ту реч и она се одомаћила. Ми смо њима дали ремек-дело. Та реч је туриста-повратник (тако се зову) јер је, заборављена у Мађарској, дошла код нас и вратила се ''као славна'' у своју постојбину.

-Руси железничку станицу зову, наравно, железнодорожная станция. Да, али у свакодневном говору користи се реч вокзал. Много пута сам у Русији питао моје пријатеље да ли знају одакле та реч, као замена. Нису знали, а пут те речи је интересантан. Када су царски изасланици били у Енглеској, да прекопирају железнички систем , они су видели прекрасно уређену станицу граду Vauxhall чије се име приближно на руском управо изговара - вагзал. И - остаде вагзал.

-Италијани се и дан-данас на телефон јављају речју ''пронто'', уместо ало. Пронто је фашистички поздрав (спремни). Фашизам је у Италији одавно угашен (угушен), а поздрав је, ето, остао.

Кад смо већ код јављања на телефон - Руси се јављају са ''слушаю'' (слушам), када треба да одговоре и , наравно, са ''аљо'', када некога зову. Наше комшије, Костолчани, већином рудари, на крају разговора кажу ''срећно''.


Зашто сам ово написао? Не да бих демонстрирао своје познавање опште лингвистике, већ да бих илустровао колико је пут речи интересантан. Сигурно је да постоји објашњење и за то како и зашто је неко ''провео дан на сунцу'' (био је на површини изложеној сунцу), и није га тешко пронаћи: језик има три капиталне функције - једна од њих је економичност. Дакле, уместо да кажемо: провео сам дан на површини на којој сам био дужи део времена изложен сунчевим зрацима , рећи ћемо ''био сам на сунцу''.

Надам се да је сада мало јасније.