Pravopis, pravopisne greške i jezičke nedoumice

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Klinka, to zavisi od strukture onog što pokušavaš da prikažeš.
Negde, kod jednostavnojih struktura, je dovoljno 4.1, 4.2, a kod kompleksnijih moraš svaku podgrupu dodatno raščlaniti, npr 4.1.1, 4.1.2, ...
Rekao bih da tvoje pitanje nije deo pravopisa, već deo uobičajenog prikaza neke strukture.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Мпман је правилно одговорио. Овде је реч о методологији израде научног рада. Постоји неколико модела и комбинација (често са словима и римским бројевима), али ова се усталила.
Номенклатура, односно обележавање поглавља аутор рада треба да формира тако да се поуздано види и зна који делови рада су равноправни по приступу теми.
То сам предавао у школи, па могу овако, начелно да изнесем без неког великог улажења у детаље. Клинки је , колико видим, потребно да зна да је то добро, а не зашто је то тако.

Начелно, сва три дела рада (увод, разрада и закључци) могу имати своју номенклатуру, или нумерацију (1......2.......3....). Главни бројеви су носиоци теза у раду, а испод њих, по хијерархији, налазе се делови тезе. Не мора свака теза да има исти број подбројева. Даље, подброј може да има и на нижем нивоу своју ''породицу'', управо онако како је Мпман написао, односно представио.

Суштина је да онај ко чита (и оцењује рад) треба да има јасну слику са ког нивоа се (и шта) разматра са истом пажњом. Наравно, то је затим везано и за структуру истраживања појаве (постављање хипотеза и теза, разрада претпоставки, њихово потврђивање или обарање, итд, итд), али то је нека друга прича.

Да додам и ово: методологија израде научног рада је строго дефинисана област, па ипак и у њој има ''деривата'', у зависности којим нивоом рада се бавите (семинарски, сепарат, мастер, докторат, студија, итд). Још увек се може наћи по уџбеницима и другим научним радовима различит приступ овој проблематици која је добрим делом дуго била везана и за компликације у штампи (прелом, коришћење различитих писама и писмовних висина, специфичних знакова, итд).

За више детаља консултуј стручну литературу (препоручујем , ако је могуће наћи, књигу ''Писање, уређивање, штампање''. Аутора се више не сећам , то му је био магистарски рад, а књигу сам дао неком ученику који ми је није вратио. ).

• 1Ovo se svidja korisniku: Sirius
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nisam dugo radila seminarski pa sam skroz izgubila iz vida pravila koja su nam usađivali tokom studiranja.
Iz tog razloga sam bila nesigurna. Imala sam primerke dva mastera od sestrinih koleginica, ali ne mogu baš reći da su bile perfekcioniste (koliko sam ja )

Što se tiče nivoa - pogubila sam se u jednom momentu pa sam bukvalno nepromišljeno pitala u hodu: dok rešim nešto drugo odgovoriće već neko Ali je sređeno...
To mi se našlo na početku dokumenta pa sam bila u fazonu: šta ovo bi?

Izborih se nekako, mada me prilično namučilo i imala sam problema.

Mnogo je lakše raditi ispočetka nego ispravljati danima

Hvala mnogo svima i izvinite na ot

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Evo jedne nedoumice: trešnjevi cvetovi ili trešnjini cvetovi?

Rekla bih trešnjini cvetovi. A onda sam krenula da razmišljam ako postoji i pridev trešnjev, koji se koristi da označi da je nešto napravljeno od drveta ili ploda. Recimo rekli bismo trešnjevo slatko? Trešnjev sto/stolica? Trešnjev sok? Ovo poslednje mi najbolje zvuči.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Trešnjin sok?
Mi to ovde formulišemo kao: sok od trešnje; slatko od trešnje itd...

• 2Ovo se svidja korisnicima: Skywhaler, mpman
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

saten ::Evo jedne nedoumice: trešnjevi cvetovi ili trešnjini cvetovi?

Rekla bih trešnjini cvetovi. A onda sam krenula da razmišljam ako postoji i pridev trešnjev, koji se koristi da označi da je nešto napravljeno od drveta ili ploda. Recimo rekli bismo trešnjevo slatko? Trešnjev sto/stolica? Trešnjev sok? Ovo poslednje mi najbolje zvuči.

Браво за питање! Мене је та дилема мучила још од времена кад сам први пут пробао купиново вино и сместа се, као свака цепидлака, запитао - зашто не купинино вино?

Сад си ме ти подстакла да погледам тамо где је одмах требало - у велики Матичин речник. Одговор је недвосмислен - он познаје и дозвољава мушке придевске облике од женске именице (трешњев сад, купиново вино, итд).
Дакле, ја сам (нерадо, али пропис је пропис) а варијанту - трешњеви цветови.

• 2Ovo se svidja korisnicima: mpman, Sirius
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Krajnje zanimljivo mi je bilo, čitajući tekst, to mi je odmah palo na pamet. A vidiš, nikad mi nije bilo problematično kupinovo vino.

mpman, ma to je uvek prihvatljiva varijanta, samo mi je ovo zazvučalo krajnje neobično, pa se stvorila dilema i tako....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kada kažeš da dozvoljava, da li to znači da su trešnjini cvetovi nepravilni?

Kad smo već kod toga, da li su orah i oras dve reči za istu stvar ili dve reči za dve različite stvari?

• 1Ovo se svidja korisniku: Sirius
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 04 Jul 2018 22:21

Gle čuda: malinovo vino, šljivova daska, jabukovo i kruškovo drvo, kruškova i šljivova marmelada i daska, breskova....itd
Ima li još sličnih primjera, osim ovih "voćnih"?
Jer, nasuprot tome - ruža i ružino drvo.

Dopuna: 04 Jul 2018 22:26

orah - orasi , klasičan primjer sibilarizacije.
Ne vjerujem da funkcionira i unatrag, orasi - oras, osim ponegdje na Baniji...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uh, kada previše puta čuješ nepravilo izgovorenu reč, posumnjaš u to šta je pravilno

Lično, mislio sam da ima neka fora, kao da je orah plod, a oras drvo ili tako nešto.