Pravopis, pravopisne greške i jezičke nedoumice

• 1Ovo se svidja korisniku: Filodendron
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

saten ::Sirijuse, mnogo hvala na pomoći.

Sećam se da sam kao mlađa stalno pisala zareze posle svakog c koje označava coktanje, valjda mi je to bilo logično da li zbog pauze koja se čuje u izgovoru ili sam ja to nešto umislila, svakako pogrešno je to bilo. A što se tiče klimanja glavom, ostavljala bih to glavom, ali naletim na slučajeve kad glava zafali pa onda se mora čovek zbuniti.

То ти причам...

Та глаголска именица - климање - није успела да заузме лексички опсег и постане део социолекта, ''дружећи се'' с неком другом речју. Најдаље докле је ''стигла'' је управо ''климање главом'', мада - како рехох - има разних климања.

Ево неколико глагола и глаголских именица којима је успело да се наметну као уобичајен начин изговора, а да не изазову неспоразум:
-Смањи шпорет (рећи ће свака домаћица, мислећи при том на снижење температуре рингле или рерне).
-Гаси телевизор (који нико није упалио, наравно, нити он гори).
-Дај гас (мало ко ће рећи - притисни папучицу за гас), итд, изд.

Сатен, драго ми је да сам ти помогао. Ево још реченице - две да помоћ буде комплетна:

Зашто се ''климање'' није наметнуло као лакши и чешћи облик?
Подсећам да сваки језик има (односно - мора да има) три основна својства:
-Да буде јасан (како би се испунио комуникацијски чин)
-Да буде економичан (да се са што мање употребљених речи оствари тај чин) и
-Да буде милозвучан (то ће рећи - узалуд ти јасност и економичност ако звучи ''тарзански'').

Када одмераваш употребну вредност неког социолекта сети се ових својстава и примени их. Но, то већ свакако и сама знаш...Као што знаш да поред ова три својства језик има и много других, мањих, али не мање важних.

• 1Ovo se svidja korisniku: Sirius
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dok sam se školovala, nisam imala utisak da toliko toga ne znam za pravopis. I onda krenem da radim i shvatim koliko ne znam. Najtužnije je to što smatram da nema dovoljno lektora zaposlenih na televizijskim stanicama ili u novinskim kućama. Ali to je neka druga priča.

Takođe, ovim tvojim rečenicama onda može i da se doda: Vri voda. ?

Ako imamo pridevsku složenicu koja se sastoji od gorko i slatko, pišemo je gorkosladak ili gorko-sladak?

Rekla bih da je gorko-sladak, jer meni to liči na tačku 106. u pravopisu gde imamo kombinacije različitih boja, tj. pretpostavljam da se može primeniti i na različite ukuse. Ili na tačku 107, gde imamo dva ravnopravna odnosa, u ovom slučaju su to gorko i slatko. Kada čitam ostale tačke ova reč mi se ne uklapa u ta pravila da bi se pisala bez crtice, niti su obe nesamostalne sastavnice, niti je jedna podređena drugoj, nije deo imena kao recimo novobeogradski.

Jesam li u pravu?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 04 Jan 2019 21:07

saten ::Dok sam se školovala, nisam imala utisak da toliko toga ne znam za pravopis. I onda krenem da radim i shvatim koliko ne znam. Najtužnije je to što smatram da nema dovoljno lektora zaposlenih na televizijskim stanicama ili u novinskim kućama. Ali to je neka druga priča.

Takođe, ovim tvojim rečenicama onda može i da se doda: Vri voda. ?

Ako imamo pridevsku složenicu koja se sastoji od gorko i slatko, pišemo je gorkosladak ili gorko-sladak?

Rekla bih da je gorko-sladak, jer meni to liči na tačku 106. u pravopisu gde imamo kombinacije različitih boja, tj. pretpostavljam da se može primeniti i na različite ukuse. Ili na tačku 107, gde imamo dva ravnopravna odnosa, u ovom slučaju su to gorko i slatko. Kada čitam ostale tačke ova reč mi se ne uklapa u ta pravila da bi se pisala bez crtice, niti su obe nesamostalne sastavnice, niti je jedna podređena drugoj, nije deo imena kao recimo novobeogradski.

Jesam li u pravu?

Добро питање. Овде ће нам бити од помоћи већ легендарни Речник језичких недоумица Ивана Клајна.
Покушајмо аналогијом.
1. Плаво-бео пише се са цртицом када је предмет на коме се налази боја (дрес, најчешће) двобојан! Дакле, на њему се налазе одвојене две боје - плава и бела, па их цртицом одвајамо.
2. Плавобео (плавобело) пише се одвојено када описујемо предмет светлоплаве боје, или бледоплаве боје (рецимо - облак, то је добар пример, или дрес ФК ''Лацио'' )

Шта ћемо, онда са горко-слатко и горкослатко?
Оно где се јасно издвајају две супстанце (например у некој салати), назваћемо горко-слатким.
Ако нешто истовремено има ту особину (има разних сладоледа са том особином), назваћемо га горкослатким. Више сам него убеђен да је то исправан одговор.

ПС
Ово са примером ''ври вода'' нисам најбоље разумео. Мислиш на дилему - врије или ври?

Dopuna: 05 Jan 2019 10:44

Ево још једног лепог примера жилавости свакодневног говора и социолекта који је, дефинитивно, заузео своје место (и нема намеру да се одатле помери ):
Колико пута сте рекли у аутомобилу (или у некој просторији) - ''Смањи климу'' ! Покушајте сада да тај израз ''преведете'' на књижевни језик па ћете видети колико ћете више речи морати да употребите и времена да потрошите - а да при том изазовете исти ефекат?

Ја сам покушао и сваки пут сам улетао у офсајд :
-Снизи температуру на климатизационом уређају (хм; пре тога бих морао да кажем - узми даљински управљач па на њему подеси, итд)
-Подеси температуру климатизационог уређаја да буде нижа, итд, итд...
ПС
О томе да тај уређај зовемо клима - уређај (а он није клима, већ климатизациони) да не трошим речи...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 05 Jan 2019 11:52

Vri voda mi je pao na pamet isto kao primer za smanji sporet recimo.

Ali, kada si već pomenuo šta je ispravnije vrije ili vri?

Dopuna: 05 Jan 2019 11:53

Izgovaranje tako dugih rečenica koje bi stislki odgovarale književnom, sigurna sam izaziva nestrpljenje i negodovanje onog drugog sagovornika.

• 1Ovo se svidja korisniku: saten
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ври вода. Или, што рече др Марина Спасојевић - воће не треба да зрије, ни вода да врије.

Сваки језик има своје социолекте. То што је код нас књижевни језик отуђен од народног можемо да ''захвалимо'' Вуку, али то је мало дужа прича...Смањи климу није једини драстични пример како народ непогрешиво схвата суштину неког поступка који треба да опише на што економичнији начин.

Сетимо се само крњих реченица (Дува. Свиће. Мрзне...). Савршено јасно.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::
...Ево још реченице - две да помоћ буде комплетна...
Зар у овом случају требају бјелине око цртице? Претпостављам да је лапсус.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

micoboj ::Sirius ::
...Ево још реченице - две да помоћ буде комплетна...
Зар у овом случају требају бјелине око цртице? Претпостављам да је лапсус.

Није лапсус, већ навика... Штампарија која ради за нас тражи у припремама ту ''шпацију'' јер има такав програм који у конверзији препознаје те белине.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

А да ли тај програм, када препозна бјелине, цртицу претвара у црту?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

micoboj ::А да ли тај програм, када препозна бјелине, цртицу претвара у црту?

Искрен да будем, нисам обраћао пажњу. Не би требало. По броју каратера се разликују једна од друге.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Није ми јасно ко се разликује по броју карактера.
С обзиром да прије и након цртице не иду бјелине, Ворду је то неко "рекао", па он води рачуна о томе: уколико се откуца цртица са бјелинама, он ће ју одмах замијенити цртом.