Poslao: 01 Maj 2019 19:37
|
offline
- ivance95
- AMF pripravnik
- Pridružio: 04 Jul 2011
- Poruke: 5424
|
micoboj ::У Србији човјек иде кући гдје га чека домаћица, а у Хрватској иде дома гдје га чека домаћица.
Ali u Srbiji čovek ima kuću i domaćinstvo, a u Hrvatskoj dom i kućanstvo.
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 02 Maj 2019 10:07
|
offline
- Fil
- Legendarni građanin
- Pridružio: 11 Jun 2009
- Poruke: 16586
|
Ovde je u žargonu "domaćica" - domaća muzika, a "strančica" - strana muzika.
|
|
|
|
|
Poslao: 04 Maj 2019 14:18
|
offline
- blake
- Ugledni građanin
- Pridružio: 27 Nov 2006
- Poruke: 475
- Gde živiš: HR
|
Jel' ima i kozje uši?
Šalu na stranu, odžak i odžačar su udomaćeni turcizmi.
Bomboni Negro...
Dimnjak je potpuno ispravan izraz i u srpskom, i u hrvatskom jeziku, gdje se uglavnom koristi.
Otkud dimnjak, otuda i dimnjačar; pa i Dimnjačar iz Kapelskih kresova.
Postoji i koristi se u oba jezika i izraz dimnjača - otvor i/ili cijev koja peć spaja s dimnjakom.
"У Србији човјек иде кући гдје га чека домаћица, а у Хрватској иде дома гдје га чека домаћица."
Obično je tako.
Otprve, svatko će ti reći da se hrvatski kaže kućanstvo, a srpski domaćinstvo, i to je to.
A ako razvežemo dalje, kućanica je žena koja nema zaposlenje, nego se bavi, hm, radovima u kućanstvu (kuhanje, čišćenje, pletenje...). Ukućani, su, logično, članovi kućanstva. U kućanstvu služe i kućanski aparati. E, domaćica je nekako viši i uzvišeniji pojam. To je žena koja vodi domaćinstvo. a domaćinstvo je, jedna smišljena društveno-ekonomska cjelina, a i skup znanja kako se kućanstvo vodi.
Za takvu domaćicu rekli bi po naški "gazdarica".
U osnovnoj školi je nekad postojao predmet "domaćinstvo" - planiranje, uredjenje i održavanje stambenog prostora; priprema hrane, odijevanje; u nekim starijim generacijama tu je bilo i matematike i osnova domaćinske ekonomije - kućnog budžeta. Još ranije, postojale su i tzv. domaćinske škole.
Kuća i dom, značenja su nam poznata. (Milovan sigurno zna)
"Doma" je u hrvatskom uobičajeni prilog koji se trpa svuda i svagdje, jer olakšava komunikaciju.
Gdje si? Doma.
Kuda ideš? Doma.
Aj'mo doma, kasno je...
Mislim da se i u srpskom na sličan način koristi prilog "kući".
|
|
|
|
Poslao: 13 Maj 2019 19:50
|
offline
- Lulubi
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 21 Maj 2011
- Poruke: 548
|
molim vas, napišite mi kako biste izveli prisvojni pridev od imenice getingen.
proveravam nešto, pa mi je potreban veći uzorak odgovora...
|
|
|
|
|
Poslao: 14 Maj 2019 10:07
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18550
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Skywhaler ::Гетингеншки?
Потврђујем. Постоји и краћи облик (гетиншки) али он је нејасан...
|
|
|
|
Poslao: 14 Maj 2019 14:03
|
offline
- Lulubi
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 21 Maj 2011
- Poruke: 548
|
Sirius ::Skywhaler ::Гетингеншки?
Потврђујем. Постоји и краћи облик (гетиншки) али он је нејасан...
e, sad... zašto tako?
u udžbeniku za srednju školu sam našla ovo pravilo: kada se reč završava na n, s, z, r, dodaje se nastavak -ski (berlinski, pariski, kelnski...), što znači da bi trebalo oblik prisvojnog prideva ove imenice da glasi getingenski. međutim, u rešenju zadatka tog istog udžbenika je oblik sa nastavkom -ški.
nigde nije istaknuto da je ovaj pojam izuzetak. ako nije, zašto onda nema pravilom određenog nastavka?
zato sad idem po forumima i smaram sa getingenom...
|
|
|
|
Poslao: 14 Maj 2019 15:43
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18550
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Lulubi ::Sirius ::Skywhaler ::Гетингеншки?
Потврђујем. Постоји и краћи облик (гетиншки) али он је нејасан...
e, sad... zašto tako?
u udžbeniku za srednju školu sam našla ovo pravilo: kada se reč završava na n, s, z, r, dodaje se nastavak -ski (berlinski, pariski, kelnski...), što znači da bi trebalo oblik prisvojnog prideva ove imenice da glasi getingenski. međutim, u rešenju zadatka tog istog udžbenika je oblik sa nastavkom -ški.
nigde nije istaknuto da je ovaj pojam izuzetak. ako nije, zašto onda nema pravilom određenog nastavka?
zato sad idem po forumima i smaram sa getingenom...
Рекао бих да су наши лингвисти у овом случају послушали фонетску страну проблема, а није им било тешко да се одлуче јер је у питању страна реч. Када изговориш гетингенски, група нс тежи да се претвори у нш...Да је наша реч у питању били би знатно ригорознији.
|
|
|
|