Milos ZA ::Ja sam Zaječarac koji studira u Novom Sadu i dok nisam otišao na studije nisam primećivao toliko veliku razliku u akcentovanju, tako da sada pokušavam da pronađem ispravne akcente i da počnem da ih upotrebljavam. U toku svakog dana bih mogao da izvučem, skoro pa desetine reči, oko čijeg se akcentovanja bunim. Prema tome, dugačak je put do toga da ja ispravno govorim, pogotovu kada nemam uvek nekoga pored sebe ko će mi ukazati na greške i pomoći mi da ih ispravim. Inače, drago mi je da je rečnik slobodan za preuzimanje.
Da ne zatrpavam temu porukama koje i nemaju veze sa temom...
Siguran sam da ću se još pojavljivati u ovoj temi.
Još jednom, hvala Vam.
Молим!
Новосађани, чак и они са високим академским лингвистичким образовањем, радо користе новосадску градску варијанту шумадијско-војвођанског дијалекта, па се немој увек уздати у њихову акцентуацију. Ако имаш друга из Лознице или Чачка, Ужица, то ти је прави добитак. То је наша језичка основица. Мени је мајка с врха Каблара, па кад нешто нисам сигуран, ја је питам и сместа добијем одговор. Увек непогрешив. Чак и у косим падежима, посебно у вокативу (Милош, Урош).
_Sale ::“Ja lijepa vakta, ko obraza nema”
Meša Selimović
Da li se reč vakat koristi i u srpskom jeziku?
Klajn tu reč ne pominje u Rečniku jezičkih nedoumica, ako je to uopšte nedoumica.
Није недоумица, већ дијалектизам. Сигурно се сећаш ''Просветних'' издања на чијем крају је био краћи речник турцизама (посебно код дела Ива Андрића). Та реч је туђица у нашем говору (турцизам који је стигао из Персије), па га зато Клајн не спомиње као недоумицу. У ИВ (некадашњој источној варијанти јужнословенског језика који су политичари назвали српско-хрватским, односно хрватско-српским), тај израз се користи још само у пограничним деловима Западне Србије, уз Дрину.
ПС
Сад се сетих - и код Боре Станковића такође постоје краћи речници на крају књиге за ''мање познате речи и турцизме''.
Sirius ::... Новосађани, чак и они са високим академским лингвистичким образовањем, радо користе новосадску градску варијанту шумадијско-војвођанског дијалекта, па се немој увек уздати у њихову акцентуацију. Ако имаш друга из Лознице или Чачка, Ужица, то ти је прави добитак. То је наша језичка основица...Potpisujem!
Ne umem to da objasnim tako jasno i lepo kao Sirijus, ali taj novosadski akcent zaista ume da bude... pa, recimo komičan, da ne upotrebim neku težu reč... već sam uspevao da naljutim neke komentarišući njihov izgovor...
Prvo što mi kao primer pada na pamet jeste kako većina Novosađana izgovara ime dobro poznate Dunavske ulice - većina to izgovori sa akcentom na drugom slogu, pa zvuči otprilike kao DunAAvska... ako još imaš ''sreću'' da natrčiš na nekog ponosnog lokal-patriJotu, bilo bi tu i više A
Kako glasi vokativ imena Savo, Sava i nadimaka (imena) Đuko, Đuka?
Ja bih koristio Savo kao vokativ i za ime Savo i za ime Sava. Slično i u drugom primeru, koristio bih Đuko kao vokativ i za nadimak Đuko i za nadimak Đuka. Možda je potrebno da napomenem da se sva četiri imena odnose na muškarce.
Ovde sam naišao na drugačiji oblik pa mi nije baš najjasnije šta je tačno.
Kako glasi vokativ imena Savo, Sava i nadimaka (imena) Đuko, Đuka?
Ja bih koristio Savo kao vokativ i za ime Savo i za ime Sava. Slično i u drugom primeru, koristio bih Đuko kao vokativ i za nadimak Đuko i za nadimak Đuka. Možda je potrebno da napomenem da se sva četiri imena odnose na muškarce.
Ovde sam naišao na drugačiji oblik pa mi nije baš najjasnije šta je tačno.
Идемо редом:
У нашем заједничком јужнословенском језику (без обзира на то што су га политичари поделили на националне језике), још увек опстаје традиционална подела на Источну и Западну варијанту, стога ће ти од тога и зависити вокатив.
Ако је из херцеговачко-подрињског краја, онда ће вокатив бити:
-'' Хеј, Сава ''. Реч је о финеси која није безначајна. Ако се човек зове Саво (што је по правилу прекодринско име), онда је вокатив једнак номинативу! Дакле, не можеш Саву рећи, ''Хеј, Саво'', већ ''Хеј, Сава!''. Међутим, када би то био неки Шумадинац који се зове Сава, онда би вокатив био ''Хеј, Саво!''.
Sirius ::
Ако је из херцеговачко-подрињског краја, онда ће вокатив бити:
-'' Хеј, Сава ''.
Ovaj deo mi nije najjasniji, da li se to "Hej, Sava!" odnosi na ime Sava ili Savo ili oba?
Sirius ::
Реч је о финеси која није безначајна. Ако се човек зове Саво (што је по правилу прекодринско име), онда је вокатив једнак номинативу! Дакле, не можеш Саву рећи, ''Хеј, Саво'', већ ''Хеј, Сава!''.
Ovde mi nije najjasnije to što je u prvoj rečenici napisano da vokativ prati nominativ, a u drugoj rečenici je rečeno da je za ime Savo vokativ "Hej, Sava!", a ne "Hej, Savo!" što ne bih rekao da prati pravilo iz prve rečenice.
Разумео сам твоју дилему. Идемо онда потпуно једноставно:
Постоји два облика имена: Саво и Сава.
1. Ако је Саво, вокатив је ''Хеј, Сава'' (то онда звучи као номинатив за Саву, то сам заборавио да нагласим).
2. Ако је Сава, онда је вокатив ''Хеј, Саво''.
Imam druga Savu, koga rodbina iz okoline Pirota zove "Hej, Sava!", što je meni delovalo nepravilno, pa mi se sad pružila prilika da proverim. Cela dilema je nastala u raspravi sa drugom iz Podgorice koji ima nadimak Djuka. On kaže da bi trebalo da ga zovu "Hej, Djuka!", a ja da bi trebalo biti "Hej, Djuko!".
Meni zvuči neprirodno da nekoga ko se zove Savo, zovem "Hej, Sava!", ali ako je tako pravilno onda ću to koristiti.
Malo vezano, a malo i nevezano za temu... U Novom Sadu postoji ulica Iva Andrića. Ja bih rekao ulica Ive Andrića, ali verujem da je to nepravilno.
Prirodno mi je da ime Ivo kroz padeže menjam na sledeći način: Ivo, Ive, Ivi, Ivu, Ivo, Ivom, Ivi, ali mislim da je to nepravilno. Verujem da bi pravilno bilo: Ivo, Iva, Ivu, Iva, Ivo, Ivom, Ivu.
Ако имаш друга из Лознице или Чачка, Ужица, то ти је прави добитак. То је наша језичка основица. Мени је мајка с врха Каблара, па кад нешто нисам сигуран, ја је питам и сместа добијем одговор. Увек непогрешив. Чак и у косим падежима, посебно у вокативу (Милош, Урош).
