Pravopis, pravopisne greške i jezičke nedoumice

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Уградбена или уградна рерна?

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

amstel2 ::Уградбена или уградна рерна?

nikada nisam čula za pridev ugradbeni, pa bih dala prednost ugradnoj rerni. ali, pošto u svakom pravilu postoji to ALI, prepuštam odgovor stručnijima.

imam i ja pitanje za sirijusa, kao i za sve ostale lingvističke forenzičare.

mesto se zove vračev gaj. trebalo bi da se menjaju obe reči po padežima: u vračevom gaju, do vračevog gaja, itd. međutim, naziv mesta se nekada pisao kao jedna reč, tako da meštani uopšte nisu navikli da deklinaciju prideva, iako je prošlo više decenija od te izmene. izgovara se: iz vračev gaja, u vračev gaju, sa vračev gajem. tako se i piše, čak i u zvaničnim dokumentima.
sad, šta je tačno? meštanima zvuči čudno i nepravilno kada ih neko pita jesu li iz vračevog gaja, ali to mi je i razumljivo. nisu mi jasne institucije koje su prihvatile ovo lokalno pravilo (možda postoji nešto o tome u pravopisu?) i baš me zanima kako je pravilno. ili, jednostavno,nikad više tamo ne boraviti.

• 3Ovo se svidja korisnicima: amstel2, Bane san, Lu
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Уградна, наравно.
Када је реч о Врачевом Гају, овако стоје ствари: за топониме и ктетике постоји један филолошки отклон, историјска лингвистика. Поред књижевног облика (Врачев Гај, Врачевог Гаја, Врачевом Гају, итд) дозвољава се локални облик по правилу ''зови их како они себе зову'', како су деценијама и вековима себе звали. Имамо неколико примера који потврђују то правило:
1. Грађанин Ниша је према Правопису Нишевљанин, односно Нишевљанка. У послератним правописима и речницима писало је: Нишевљанин, Нишевљанка. У једном од правописа из деведесетих писало је : Нишлија (књижевни облик Нишевљанин ретко се користи). У новим правописима Нишевљанин се иселио из употребе.
2. Према гласовним променама становник Пожаревца би морао да се зове Пожаревчанин. Међутим, они себе зову Пожаревљанима и то је то.
Има још таквих примера и дублета у деклинацији (Бања Лука, Бањалука, Бешка, Бачка ).

• 2Ovo se svidja korisnicima: Sirius, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::за топониме и ктетике постоји један филолошки отклон, историјска лингвистика. Поред књижевног облика дозвољава се локални облик по правилу ''зови их како они себе зову'', како су деценијама и вековима себе звали.

hvala, sirijuse.
bilo mi je važno da neko ko je upućen potvrdi postojanje ovog pravila (ili izuzetka).

• 3Ovo se svidja korisnicima: amstel2, Bane san, Lu
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Молим, мени је задовољство. Ево малог подсетника како функционише традиција у лингвистици, пошто се повремено постави и то питање. Творба ктетика је посебна област. Поред гласовних промена, поред поменутог правила ''зови их како они себе зову'', постоји још једно, треће: граница Саве и Дунава! Традиционално, оно што важи за крајеве јужно од те границе не важи за оне на северу и обрнуто. Познат је пример (и најсликовитији) два града - Панчева и Краљева. Имају исти број слова, самогласника и сугласника. Поштујући норму, требало би и да становници носе исти облик имена, али није тако. Становник Краљева је Краљевчанин (а не Краљевац), а становник Панчева је Панчевац (а не Панчевљанин). Таквих примера има још. Посебна прича су ктетици становника са кратким називима (Уб, Ба, Бор, Љиг).
ПС
Наравно, постоји и сленг, зезање на ту тему (Љиг-Љигавац, Кула - Кулов...)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U kojim sve slovenskim jezicima postoji slovenska antiteza?

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bane san, _Sale, amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kaplar2 ::U kojim sve slovenskim jezicima postoji slovenska antiteza?


Најкраће: у свим! Реч је о посебној врсти поређења трочланог састава (А-није А-него Б). Код нас се развила током седамнаестог века кроз бугарштице. Први ју је од западних лингвиста уочио Јакоб Грим када је 1823. представио на више предавања Караџићеву збирку, служећи се примерима из ''Хасанагињице'' и ''Перовића Батрића''. Може се наћи и у новогрчкој усменој епици. Гете је такође промовисао овај начин поређења.
Словенском антитезом бавили су се најпознатији слависти као што су Веселовскиј,Ђурић, Миловић, Багатирјев, Главичић, Матицки, Кољевић.
Шта је код ње посебно интересантно? Она је актуелна и данас, а лако ћеш је препознати јер је широко прихваћена у беседништву, односно реторици! Врло често се могу чути јавне личности како је користе образлажући једну тему јер је она, као реторска фигура, врло атрактивна! Често је користи један наш демагог (''Ако ме питате - да ли смо успели, одговорићу, не нисмо у потпуности, али смо успели то-и-то...''). У нашој популарној култури може се срести у филму ''Како је пропао рокенрол'' (сцена када Цига и Жика свирају у рок маниру ''Шта се бијели у гори зеленој''):

Надам се да си задовољан. Може то и опширније (с примерима) али је и оволико за прву информацију довољно, надам се. Имам прилично обимну лингвистичку литературу па могу потражити и друге словенске ауторе поред ових наведених.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Sirius, amstel2, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jesam, stvarno jesam zadovoljan odgovorom i mnogo hvala na ovako brzom odgovoru!

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Стрељана или стрелиште?
По цео дан,слушам преко медија о стрељанама.Како је отац водио сина на обуку руковања оружјем.
Стрељана је место,где се стреља,а стрелиште где се пуца?

• 3Ovo se svidja korisnicima: Sirius, Skywhaler, amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Овако "из малог мозга", стрељана асоцира на затворен простор, док је стрелиште напољу, полигон са стотинама метара растојања до мета ( од 50-100 па даље ), бедемом и осталим припадајућим објектима...

Моји другари су "веселих '90" имали стрељачки клуб у подрумском простору, који је мајка једног од њих назвала "барутана". Тако јој је било згодно и логично.

ПС Стрељана "вуче" на затворен простор због турцизма, тачније персизма -(х)ана.
Као кафана, механа, диванхана (кахве-хане, мејхане... ), итд.