Pravopis, pravopisne greške i jezičke nedoumice

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Milos ZA ::

Milos ZA ::Pozdrav! Imam nekoliko nedoumica koje bih voleo da razjasnim.

1. Kako se menja po padežima ime Dinu? Ja bih ovako: Dinu, Dinua, Dinuu, Dinua, Dinu, Dinuom, Dinuu.
2. Da li je "deklinovati" ispravan oblik glagola koji označava promenu po padežima?
3. Da li postoji reč "instališe"? Profesori na fakultetu je upotrebljavaju, ali meni nije jasno odakle dolazi. Od glagola "instalisati"? Zar nije "instalirati"?
4. Slično i za reči "specifikovati" (zar nije "specificirati"? Upotrebljena je kada se govorilo o tome da je nešto po specifikaciji.) i "sofistikovanije" (zar nije "sofisticiranije")?

Hvala unapred.

Dodao bih još jedno pitanje...
Koliko je ispravno koristiti glagol kontati u smislu da (ne) razumem nešto? Po ovome bih rekao da je prihvatljivo, ali nisam siguran da li je prihvatljivo to koristiti u ozbiljnom razgovoru (npr. sa profesorom).

Dopuna: 01 Nov 2023 7:11

Evo još nekoliko nedoumica...

Odakle konstrukcija "ima da...", npr. "ima da bude bolje", "ima da te uhvatim" i koliko je ona ispravna?

Koliko je pravilna konstrukcija "ću idem", "ću pevam" i tako dalje? Koliko je pravilno isto to, samo kad se doda "da", npr. "ću da idem"?

Koliko je pravilno koristiti reč "jako" na mestima gde bi se mogla iskoristiti reč "mnogo"? Npr. "mnogo/jako me boli" (ili možda može i "jako mnogo me boli"?).

Da se nadovežem...

Koja je razlika u ispravnosti i upotrebi između sledeća tri primera:
1. Jesi li naučio pevati?
2. Da li si naučio pevati?
3. Je 'l si naučio pevati?

• 3Ovo se svidja korisnicima: amstel2, Bane san, Milos ZA
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Milos ZA

Citat:Koja je razlika u ispravnosti i upotrebi između sledeća tri primera:
1. Jesi li naučio pevati?
2. Da li si naučio pevati?
3. Je 'l si naučio pevati?

Ово треће је некњижевно, а можда и грешка у куцању.
Пише се овако:
Је л' си научио певати?
Зашто?
Је представља енклитички облик помоћног глагола јесам (или сам). Код трећег примера скраћени облик постоји, али је апостроф с погрешне стране слова л.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Greška u kucanju. Hvala na objašnjenju.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Milos ZA ::Greška u kucanju. Hvala na objašnjenju.

Молим! Тако сам и разумео.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Primetio sam da u starijim knjigama koje sam čitao, kada se nešto navodi, ne koriste se navodnici nego poduplani znakovi veće-manje (« »). Našao sam da se ti znakovi zovu Guillemets. Bacio sam pogled na neke od novijih knjiga i tu nisam nailazio na njih, već na obične navodnike.
Da li ima neki poseban razlog ili slučaj za njihovo korišćenje, ili je to samo stil pisanja (štampanja)?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

... možda čak samo lična sklonost onog ko je radio pripremu štampe...

• 3Ovo se svidja korisnicima: Skywhaler, Bane san, Sirius
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 10 Feb 2024 9:13

Izdvojiću par informacija koje sam pronašao. Izvor je hr.wiki5.ru što je izgleda prevod (možda malo nesrećan) ovoga.

Citat:
Dvostruki navod potječe iz marginalnog zapisa korištenog u petnaestom stoljeću bilješke rukopisa koji označavaju odlomak od posebnih važnosti (ne nužno citat ); zapis je postavljen na vanjsku marginu stranicu i ponovljen je uz svaki redak ulomka.

Citat:
Tijekom sedam naestog stoljeća ovaj je tretman postao specifičan za citirani materijal i postao je uobičajen, posebno u Britaniji, ispisivanje navodnika (sada u modernim obrascima za otvaranje i zatvaranje) na početku i na kraju citata, kao i na margini; francuska upotreba ostatak je ovoga. U većini drugih jezika, uključujući engleski, rubne oznake prestale su se upotrebljavati posljednjih godina osamnaestog stoljeća. Upotreba para žigova, otvaranje i zatvaranje, na razini malih slova generalizirana je.

Citat:
Od devetnaestog stoljeća, dizajn i uporaba počeli su biti specifični u svakoj regiji. U zapadnoj Europi običaj počeo je koristiti parove navodnike s konveksnošću prema van. U Britaniji te su oznake povišene na istom visinu kao i vrh velikih slova: "...".
Prazan prostor (u žutoj boji) izazvan povišenim navodnicima; neki dizajneri tipova to smatraju pretjeranim.
U Francuskoj , krajem devetnaestog stoljeća, oznake su izmijenjene u kutni oblik: «…». Neki autori tvrde da je razlog tome bio praktičan, kako bi se dobio lik koji se jasno razlikovao od apostrofa, zareza i zagrada. Drugi autori tvrde da je razlog tome bio estetski. Povišeni navodnici stvorili su dodatni razmak prije i poslije riječi koja se smatra estetskim neugodnim, dok su redoviti navodnici pomogli zadržati tipografsku boju, jer su navodnici imali istu visinu i bili su poravnati s malim slovima. Ipak, dok drugi jezici ne umetaju razmak između navodnika i riječi (riječi), francuska ih upotreba ubacuje, čak i ako je uski razmak.
U Srednja Europa, međutim, praksa je bila koristiti parove navodnike s konveksnom usmjerenošću prema unutrašnjosti. njemačka tradicija preferirala je zakrivljene navodnike, prva na razini zareza, druga na razini apostrofa: „…“. Alternativno, ove oznake mogu biti kutne i u linijama s malim slovima, ali i dalje usmjerene prema unutra: »…«.
U Istočnoj Europi postojalo je oklijevanje između francuskih tradicija i njemačke tradicije. Francuska tradicija prevladavala je u sjeveroistočnoj Europi (Rusija, Ukrajina i Bjelorusija), dok je njemačka tradicija ili njezina modificirana verzija s zatvaračem usmjerenim udesno) postala dominantna u jugoistočnoj Europi, tj. Balkanskim zemljama.


Ovo je zaključak koji sam doneo na osnovu ovoga što sam slao. Korišćenje Guillemet ili običnih navodnika je stvar ličnog izbora. S obzirom da ta dva načina navođenja pripadaju različitim tradicijama (školama), verujem da je izbor bio na izdavaču ili možda i na onome ko je pripremao tekst za štampanje kao što reče @Skywhaler.

Daću par primera iz knjiga različitih izdavača i godina izdanja koje imam:
Knjiga "Tragična zemlja" Erskina Koldvela, izdao izdavač "Minerva" 1981. godine, koristi „...”.
Knjiga "Ararat 1" Lajoša Zilahija, izdao izdavač "Bratstvo-jedinstvo" 1986. godine, koristi «...».
Knjiga "Devajtis" Marije (ili Marje) Rođevičuvne, izdala Srpska književna zadruga 1896. godine u Kraljevini Srbiji, koristi slične znakove kao i "Tragična zemlja" s tim da su malo duži i zakrivljeniji.

Dopuna: 15 Feb 2024 17:25

Da li je izraz "dno dna" pleonazam? Kako bi se reklo da je nešto ispod toga (ispod dna dna?)?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Кад је реч о наводницима, искусни типоштампари (словослагачи), али и графички инжињери (видети у ''Ѓрафичкој енциклопедији'' Карла Мезејиа) су разликовали енглеске, немачке и француске наводнике. Мало је компликовано технички да објашњавам ручни слог, али има и то везе.
''Дно дна'' је сленг''. Технички гледано могло би се назвати плеоназмом, мада је пре оксиморон, па и хипербола. Ја бих га сврстао у алогизам.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne uspevam da pronađem nikakav podatak o toj knjizi, a ni o autoru. Da li postoji ta knjiga u pdf formatu (možda kao udžbenik pri nekom fakultetu)?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 15 Feb 2024 20:11

Milos ZA ::Ne uspevam da pronađem nikakav podatak o toj knjizi, a ni o autoru. Da li postoji ta knjiga u pdf formatu (možda kao udžbenik pri nekom fakultetu)?

Последњи примерак сам ја купио у ''Југословенској књизи'' (сећаш је се, са чела палате ''Албанија''). Дуго сам је чувао (то је енциклопедија) и користио пошто сам се као део наставе имао и графички дизајн. Знао сам је напамет. Кад је мој син уписао примењени дизајн, после положеног испита књигу смо поклонили факултету. Нама више није била потребна. Али, вреди покушати на ''Купиндо''.

Dopuna: 15 Feb 2024 20:17

https://www.kupindo.com/Enciklopedije-i-atlasi/449.....s-kao-nova

A meni se u glavu zavukao Mezei, bog te pita zašto...