Pravopis, pravopisne greške i jezičke nedoumice

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Antaishi ::Da li je ispravno objektivizovati, objektivirati ili objektivizirati?

Objektizovati - učiniti nešto nepristrastnim, pravednim. Objektivizirati je varijanta nekadašnje tzv. Zapadne varijante južnoslovenskog jezika (službeno se zvao srpskohrvatski, odnosno hrvatskosrpski jezik). Za sve lingviste ovog sveta (prijalo to šovinistima ili ne), svi ovi naši izdeljeni jezici idu u grupu južnoslovenskog jezika sa varijetetima, tako da je dr Nele u pravu kad kaže da od stranih jezika govori srpski, hrvatski, bošnjački, crnogorski...

Objektivirati ne postoji u rečniku i nisam ga do sada sretao (možda slučajno).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da li je u sledećem tekstu ispravno iskoristiti "komponenti" ili "komponenata"?

Citat:
Inženjeri softvera treba da pišu kvalitetan kod koji ispunjava funkcionalne zahteve. Važna karakteristika kvaliteta koda je održivost. Održivost određuje lakoću razumevanja, izmene, proširivanja i testiranja softverskih komponenti / komponenata.


Mišljenja sam da treba iskoristiti genitiv množine imenice komponenta, što mislim da glasi (od koga/čega) komponenata.

Mada, sad videh da je ovde dato da je genitiv množine komponenata / komponenta / komponenti.

• 1Ovo se svidja korisniku: amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::Antaishi ::Da li je ispravno objektivizovati, objektivirati ili objektivizirati?

Objektizovati - učiniti nešto nepristrastnim, pravednim. Objektivizirati je varijanta nekadašnje tzv. Zapadne varijante južnoslovenskog jezika (službeno se zvao srpskohrvatski, odnosno hrvatskosrpski jezik). Za sve lingviste ovog sveta (prijalo to šovinistima ili ne), svi ovi naši izdeljeni jezici idu u grupu južnoslovenskog jezika sa varijetetima, tako da je dr Nele u pravu kad kaže da od stranih jezika govori srpski, hrvatski, bošnjački, crnogorski...

Objektivirati ne postoji u rečniku i nisam ga do sada sretao (možda slučajno).

Konkretno, pišem jedan rad (na faxu). Upotrebila sam 'objektivizovati' i profesor mi je obeležio sa komentarom "A zašto ne 'objektivirati'?" Nisam znala šta da mu odgovorim. Jedan drugi profesor, u svojoj knjizi, uglavnom koristi 'objektivisati' ... a potom, dve stranice kasnije, piše "objektiviranje". Ti mi kažeš 'objektizovati' ... Što više ljudi pitam, to više alternativa čujem

Postoji li neko pravilo ili je sve od slučaja do slučaja?

• 2Ovo se svidja korisnicima: Antaishi, amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Постоји, наравно. То је чувена ''жута граматика''. Тамо је лепо објашњена разлика између источне и западне варијанте нашег некада формално заједничког језика. Ми смо од Хрвата прихватили неке кроатизме (нпр. комуницирати уместо комуниковати, што би било незграпно и неразумљиво, а има још примера). У нашој граматици тачно је описано како се твори инфинитив.

Види чега сам се сад сетио. Није немогуће да су твоји професори под утицајем енглеског или неког другог страног језика почели овако да ''творе'' српске инфинитиве. Кад сам једном на једној трибини рекао да смо ''ми одавно огуглали на неке појаве'', устао млад, школован човек, и присебно ме питао: ''Како то мислите - огуглали? Ваљда - изгуглали?''. Већина је почела да се смеје (не подругљиво, наравно) јер енглески уништава не само наше коренске речи (огуглати - постати равнодушан, навићи се невољко на нешто и нема везе с Гуглом, наравно). Једини који се против тога истински боре јесу Французи и Руси. Код нас је завладало бинџовање, диловање, хакерисање, семпловање, фокусирање, итд (а за све имамо наше изразе). Можда их је одатле нешто намамило да овако третирају српски инфинитив.

Ево одговора и за Милоша. Да подсетимо на три основне вредности језика: разумљивост, економичност, милозвучност. Од њих настаје комуникативност, могућност размене порука. Сад одмери две ове две речи и погледај која је краћа, а исто тако разумљива. Очигледно је то ''компоненти'', а не ''компонената'', па макар и због једног слова, а при том је ''компонената'' рогобатнија за изражавање. Дакле, мање је милозвучна. Рекао бих да ''компонената'' долази из раније језичке праксе (слушао сам нашег професора који је , пре више деценија, говорио: ''Сукоб двеју војсака''. Има тога још, али ово је у најкраћем.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Antaishi, amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::
Ево одговора и за Милоша. Да подсетимо на три основне вредности језика: разумљивост, економичност, милозвучност. Од њих настаје комуникативност, могућност размене порука. Сад одмери две ове две речи и погледај која је краћа, а исто тако разумљива. Очигледно је то ''компоненти'', а не ''компонената'', па макар и због једног слова, а при том је ''компонената'' рогобатнија за изражавање. Дакле, мање је милозвучна. Рекао бих да ''компонената'' долази из раније језичке праксе (слушао сам нашег професора који је , пре више деценија, говорио: ''Сукоб двеју војсака''. Има тога још, али ово је у најкраћем.


Ja sam baš bio ubeđen da ne može "komponenti". Meni "komponenata" još uvek deluje ispravnije, ako se može tako reći . Nekako mi "komponenti" deluje rezervisano za dativ jednine. Kad pogledam dati primer o vojsci, iako bih i sam rekao "vojsaka", izbegavao sam taj oblik, jer sam mislio da nije ispravan, pa sam koristio "vojski" (slično i za razne druge reči). Što se tiče milozvučnosti, ne znam da li je to subjektivno (nešto ne verujem da jeste ), ali meni je milozvučnije (lepše, prirodnije) "komponenata" i "vojsaka" nego drugi oblici.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Sirius, amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Meni se, iskreno, najviše sviđa 'objektizovati', upravo zbog ekonomičnosti. Ali, kakvo sam ja merilo...

• 4Ovo se svidja korisnicima: amstel2, Antaishi, Bane san, Skywhaler
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Antaishi ::Meni se, iskreno, najviše sviđa 'objektizovati', upravo zbog ekonomičnosti. Ali, kakvo sam ja merilo...

То се најчешће и чује, није ни чудо...Тако се ствара језик. Лепо је пре неко јутро говорио председник Савета за српски језик (ако сам лепо запамтио, али знам човека пошто смо заједно у Скупштини Матице српске) говорећи отворено о силовању језика (тзв ''родној равноправности''). Најпре је малим прстом срушио ту фразу (пошто граматика има три рода, па деца могу да се организују и траже дечји облик за драматурга ), а онда је рекао круцијалну реченицу која илуструје стварање језика: ''Нико нема ништа против учитељице, попадије, лекарке, наставнице, професорке јер су те речи природно заузеле своје фрекфентно место. Али зашто терати људе да говоре ''боркиња'', ''суткиња'', ''шоферка'', итд? ''.
Шта ћемо при том с мушким речима женског облика (водоноша, писмоноша, абаџија).

Хајде да не ширим ово даље, драго ми је да смо сагласни и да сам, надам се, био од помоћи.

• 4Ovo se svidja korisnicima: Bane san, Sirius, amstel2, Skywhaler
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Slažem se. Ja nisam nikakav autoritet po pitanju jezika, ali evo moje laičko mišljenje kao žene u akademiji: kad mi neko kaže da sam "ekspert", imponuje mi, ali kad mi kaže "ekspertkinja", tad mi, zato što je usiljeno, akcenat pada na ono šta imam između nogu, a ne na moje znanje. Drugim rečima, više mi je to omalovažavajuće nego da mi kažu neutralno "ekspert", jer me tad vide prvenstveno kao ženu, a ne eksperta. Po meni postiže se potpuno suprotan efekat od emancipacije. I nemam nikakav problem ni kao profesor, niti doktorand, ni da budem dama u "dame u gospodo" (gle, tu je prvo!), niti da su moje kolege, u suštini, osobe (ženskog roda)

Bitno da žene nazivamo "ekspertkinjama" i "borkinjama", to će nam pomoći, ali da zaštitimo žene od femicida - eto jedan pre par dana - to je nebitno. Bitno da je ona bila možda "sutkinja" ili "šoferka", sad što je mrtva, to je manje bitno... Ma daj...

• 3Ovo se svidja korisnicima: Sirius, amstel2, Skywhaler
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

При чему се праве , како да кажем, плеонастичке кованице дуплираног рода.
Наиме, неке именице су већ по граматичком роду женске - судија, војвода, поглавица. Ој, Милошу, наша поглавице или судије су одлучиле да...
Мој друг, Мађар, сасвим добро се служи српским, али уме да се оклизне управо на граматичком роду именица. За природни, све је под контролом, али зашто и како тај сто, та столица, још му је мучно. Није му матерњи, у кући је, наравно, проговорио на мађарском и недостају му неке "ситнице".

Накарадне надоградње лажне коректности ме подсећају на моју бабу!
Умрла је неписмена, осим што је увјежбала да нашкраба Јлна поштару, када донесе пензију.
Говорила је у дијалекту, са "Ć", обилато користила супин ( "крњи инфинитив", радити постаје радит, једноставно се уклони крајње -и ), уобичајен у тамошњим говорима. При томе, моја баке је механички на "ићи" накалемљивала Т, па говорила да ће "неђе ићит".
Понављам, жена је била неписмена сељанка са Орјена, макар на крају живела у граду, али када то раде "коректни језикословци", шта рећи без суза, барем, или шкргута зуба?

Јесте језик жива материја са својим развојем, али за овакве промене реч би ипак требали да воде језикословци, а не синдикат таксиста, медицинара или феминисткиње*?
Озлоглашено "Нисам гинеколог али могу да погледам?" је од пошалице напредовало до правила.



*Ништа лично против таксиста и осталих, само су пример.

• 2Ovo se svidja korisnicima: amstel2, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Баш тако. Иначе, ти се сигурно сећаш Оливера Млакара када је у чувеној ''Квискотеци'' покушао неког професора да исправи када је рекао ''те војсковође''. Млакар је рекао - ''ти војсковођи'', а онда је професор ступио на сцену управо овом причом коју су покренуо - природни род. Стара школа, види се.