Pravopis, pravopisne greške i jezičke nedoumice

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Onda ću morati malo da preformulišem rečenice (a verovatno i da ih skratim) da bih se uklopio u maksimalan broj reči.

Hvala na odgovorima.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Molim. To je legitiman način da se reši jezički problem, posebno kod promene stranih reči i izraza. Ako je u kosom padežu neki pojam ružan ili nejasan, primenjuje se preformulisanje rečenice. I to spada u znanje jezika. Samo napred!

• 2Ovo se svidja korisnicima: Sirius, amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 17 Mar 2024 11:32

Samo još asistentu da se svidi sadržina i forma teksta pa ću biti na konju .

Dopuna: 24 Mar 2024 22:43

Pozdrav! Opet imam par pitanja. Vezana su za upotrebu glagola trebati. Postaviću primere rečenica pa bih voleo da mi se razjasni koje su ispravne i zašto.

1. Svaka organizacija bi trebala/trebalo da ima konstantan i dokumentovan prisup klasifikovanju događaja...
2. Za veb aplikacije logovi ne bi trebali/trebalo da budu vidljivi na adresi...
3. Ova baza bi trebala/trebalo da ima jako ograničeno pravo pristupa...
4. Događaji od strane sistema koje koristimo treba ostaviti, ali bi oni trebali/trebalo da imaju odgovarajući flag uz njih.
5. Ove stvari ne bi trebali/trebalo da čuvamo direktno u logovima...
6. Sigurnosni logovi bi trebali/trebalo da se čuvaju duže od drugih logova.

Moj rezon je sledeći: pošto u svim slučajevima glagol trebati ne može da stoji sam tj. treba mu drugi glagol da bi ga dopunio, onda treba koristiti bezličan oblik što znači da treba koristiti oblik trebalo u svim primerima. Malo me buni što je svuda upotrebljen potencijal pa nisam siguran kako je ispravno.

Vodio sam se ovim. Sajt je takav da ne mogu kopirati tekst sa njega. Jedan od njihovih primera mi nije jasan. Radi se o primeru "Oni nisu trebali da pomognu, ali su ipak pomogli". Njihovo objašnjenje mi nije jasno. Da li je taj primer ispravan ili nije? Koliko sam shvatio, nije ispravan. Oni su u objašnjenju dali dva primera kako ne bi trebalo ispraviti taj primer, ali nisu dali kako treba.

• 1Ovo se svidja korisniku: Milos ZA
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Milos ZA ::Napisano: 17 Mar 2024 11:32

Samo još asistentu da se svidi sadržina i forma teksta pa ću biti na konju .

Dopuna: 24 Mar 2024 22:43

Pozdrav! Opet imam par pitanja. Vezana su za upotrebu glagola trebati. Postaviću primere rečenica pa bih voleo da mi se razjasni koje su ispravne i zašto.

1. Svaka organizacija bi trebala/trebalo da ima konstantan i dokumentovan prisup klasifikovanju događaja...
2. Za veb aplikacije logovi ne bi trebali/trebalo da budu vidljivi na adresi...
3. Ova baza bi trebala/trebalo da ima jako ograničeno pravo pristupa...
4. Događaji od strane sistema koje koristimo treba ostaviti, ali bi oni trebali/trebalo da imaju odgovarajući flag uz njih.
5. Ove stvari ne bi trebali/trebalo da čuvamo direktno u logovima...
6. Sigurnosni logovi bi trebali/trebalo da se čuvaju duže od drugih logova.

Moj rezon je sledeći: pošto u svim slučajevima glagol trebati ne može da stoji sam tj. treba mu drugi glagol da bi ga dopunio, onda treba koristiti bezličan oblik što znači da treba koristiti oblik trebalo u svim primerima. Malo me buni što je svuda upotrebljen potencijal pa nisam siguran kako je ispravno.

Vodio sam se ovim. Sajt je takav da ne mogu kopirati tekst sa njega. Jedan od njihovih primera mi nije jasan. Radi se o primeru "Oni nisu trebali da pomognu, ali su ipak pomogli". Njihovo objašnjenje mi nije jasno. Da li je taj primer ispravan ili nije? Koliko sam shvatio, nije ispravan. Oni su u objašnjenju dali dva primera kako ne bi trebalo ispraviti taj primer, ali nisu dali kako treba.

Болдирао сам ти исправне облике. Добро си поступио. Сад за овај други део: тај пример који су они навели није исправан ("Oni nisu trebali da pomognu, ali su ipak pomogli")! Норма, а посебно синтакса и стилистика налажу да се преформулише реченица, а њих је то можда мрзело или рачунају да читаоце мрзи и да неће разумети. Један од исправних облика био би: ''Није требало да помогну, али су ипак помогли''. Јасно је у ком је лицу, глаголском облику, шта је суштина. Ништа не би изгубили, а добили би нормирану реченицу. Дакле, правило јесте и треба га се држати: преформулисати. Тако је и са незгодним презименима и именицама страног порекла (Не мора увек да се покаже ''духовитост'' у спомињању бившег канцелара Аустрије, да не кажем Qурца). А кога мрзи да пише, или не зна (а неће да пита), боље и да не пише, бар не јавно.

ПС
Упорно говоре : ''На састанку су били Пера, Жика и Брнабић''. Навео сам на овој теми један још рогобатнији пример. То је стога што не знају, и при том не поштују свој језик. Исто то раде спортски репортери, иначе ''носиоци'' непознавања језика: Петровић и Марковић су изашле из игре, уместо Петровићева и Марковићева. Е, то је родна равноправност и за то не треба нов закон! Постоји и архаизам - Петровићка (удата жена за неког Петровића), али кад би то неко споменуо, предложио бих га за Нобела.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kakva je situacija sa primerima u kojima nije boldirano? Mišljenja sam da je i u njima ispravno iskoristiti oblik trebalo.

Što se tiče preformulisane rečenice, kako bi glasila kada bih želeo da subjekat prebacim u množinu ženskog roda? Da li bi bilo ispravno "Nije trebalo da pomognu, ali su ipak pomogle"? Ukoliko je to tačno, da li to onda znači da dopunski glagol određuje rod i broj subjekta? Onda u slučaju rečenice "Nije trebalo da pomognu" (bez dopunskog glagola) nije moguće odrediti kog roda i broja je subjekat? Ako je tako, da li je potrebno preformulisati rečenicu ili može proći i ovako? Ne znam da li je to pitanje stila ili ispravnosti.

Kako bi glasila rečenica da je izašla iz igre ženska osoba koja ima prezime koje je u stvari muško ime ? Na primer, prezimena Marko, Milutin itd.

• 1Ovo se svidja korisniku: Milos ZA
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Milos ZA ::Kakva je situacija sa primerima u kojima nije boldirano? Mišljenja sam da je i u njima ispravno iskoristiti oblik trebalo.

Što se tiče preformulisane rečenice, kako bi glasila kada bih želeo da subjekat prebacim u množinu ženskog roda? Da li bi bilo ispravno "Nije trebalo da pomognu, ali su ipak pomogle"? Ukoliko je to tačno, da li to onda znači da dopunski glagol određuje rod i broj subjekta? Onda u slučaju rečenice "Nije trebalo da pomognu" (bez dopunskog glagola) nije moguće odrediti kog roda i broja je subjekat? Ako je tako, da li je potrebno preformulisati rečenicu ili može proći i ovako? Ne znam da li je to pitanje stila ili ispravnosti.

Kako bi glasila rečenica da je izašla iz igre ženska osoba koja ima prezime koje je u stvari muško ime ? Na primer, prezimena Marko, Milutin itd.

Ovo što nije boldirano je moj propust (prevideo sam četvrti i peti primer), ali je isto kao prva tri.
Rečenica na prvom mestu mora da bude razumljiva, a da pri tom zadovolji normu. ''Nije trebalo da pomognu, ali su ipak pomogle'' je potpuno jasna i pravilna. Rečenica ''nije trebalo da pomognu'' označava samo radnju i množinu, ali ne i rod. Rešenje je - napisati preformulisanu i jasnu rečenicu. Pri tom vodi računa - ako je tebi jasna, ne mora da znači da će je neko drugi razumeti. E, zato koristimo normirane oblike.
Ženska prezimena u muškom obliku su retka, ali nisu nepromenjiva. Može se napisati Markova je izašla iz igre. Sportski komentatori (da ne grešim dušu) imaju najteži posao: treba uživo pratiti utakmicu, događaje oko nje, poznavati sve igrače, finese igre, a pri tom u kratkim, pa i u krnjim rečenicama, sve to u trenutku preneti gledaocima i to bez gramatičkih i stilskih grešaka. Nije za svakog, naravno. Imaju olakšavajuću okolnost - sliku! Ne moraju neke poteze (kao radio-reporteri), da opisuju. Muka živa. Jednostavno, za taj posao treba da se rode i dugo da vežbaju jer govor komentatora nije isti kao onaj koji on koristi van kabine. Kao da govori drugim jezikom.

• 1Ovo se svidja korisniku: Sirius
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sad je sve jasno. Hvala na odgovorima.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::Sportski komentatori ...

"Наши морају да победе утакмицу,да би отишли на светско првенство...олимпијске игре..."

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Eto mene ponovo . Imam nekoliko pitanja vezanih za određeni i neodređeni vid prideva. Ovde sam malo čitao o tome pa sam naišao na nekoliko nedoumica.

Citat:Не препоручује се употреба придева на –ћи у облику неодређеног вида, нпр. Ефекат је застрашујућ, Уследио је изненађујућ пораст температуре, Тон његовог гласа је био узнемирујућ. У таквим случајевима треба употребити облик одређеног вида: Ефекат је застрашујући, Уследио је изненађујући пораст температуре, Тон његовог гласа је био узнемирујући.
Tu kaže da se ne preporučuje. Da li to znači da nije ispravno ili da nije lepo pa se ne preporučuje korišćenje? Nije mi baš ni jasno zašto se ne preporučuje, meni lepše zvuči bez i na kraju (možda je okruženje krivo za to).

Citat:– у именском делу предиката с неким полупомоћним глаголом (постајати, изгледати, правити се и сл.) нпр. Он постаје досадан, Он изгледа уморан, Он се прави храбар;
Moja nedoumica ovde nije baš vezana za vid prideva. Zanima me, kada bi boldirana rečenica glasila On izgleda umorno, da li bi i to bilo pravilno? Ukoliko je pravilno, da li postoji razlika u značenju? Mišljenja sam da u prvoj rečenici umoran označava kako izgleda osoba, a u drugoj, umorno označava način na koji izgleda tj. umorno se odnosi na radnju (izgledati), a ne na osobu.

Citat:Разлика у падежним наставцима

Облици промене неодређеног вида, каква се може наћи у текстовима старијих писаца или у ијекавским говорима, разликују се од промене одређеног вида, пре свега, у генитиву, дативу и локативу једнине мушког и средњег рода. Генитив има наставак –а, а датив и локатив –у, као и именице истог рода (добри човек, доброг човека, добром човеку; добар човек, добра човека, добру човеку).
Nije mi jasan njihov primer. Što se tiče primera određenog vida, nemam nejasnoća. Primer neodređenog vida me buni (ovo boldirano). Da li je to primer oblika za koji su rekli da se može naći u tekstovima starijih pisaca? Da li su ti oblici mogli biti isti kao i u primeru određenog vida (jer ne vidim nikakvu razliku između promene prideva određenog i neodređenog vida kroz padeže, osim u nominativu)? Kako su se ti stari oblici izgubili?

• 1Ovo se svidja korisniku: Milos ZA
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Идемо по реду:
Узимам само један пример као узорак: ''Ефекат је застрашујућ''. Да, облик је исправан. Зашто? Зато што облик ''застрашујући'' може бити и глаголски пример времена садашњег (кренули су на јуриш, застрашујући непријатеља повицима). У примерима које си навео то не би довело до нејасноће, али у неким другим би могло. Зато се тај који је то писао определио за препоруку, а не стриктно коришћење.

......

Он изгледа уморан је крња реченица! Недостаје енклитички облик помоћног глагола јесам (Он је, изгледа, уморан).
Он изгледа уморно је јаснији и бољи облик.


.....
добар човек, добра човека, добру човеку

Овај пример који си навео је исправан, али се ређе среће. Аутор тог цитата је пропустио да наведе да се тај облик зове словенски генитив (пример: у онога старога човека видели смо знаке да нас не разуме).
Интересантно је како савремени писци покушавају да ''побегну'' од словенских облика падежа, а при том веома лако користе словенски инструментал (примери: немој да ме сматраш глупим, осећао се инфериорним, итд). Ти стари облици се губе због тога што нису сви писци из језичке основице (где је такав начин изражавања нормалан), или не познају довољно норму (па се позивају на ''песничку слободу''). А може бити да желе да буду модерни, да не помисли неко да су из забачених крајева (у којима се језик боље чува).

Језик нам упропашћавају београдске телевизије; нема лектора, спикери и водитељи су из других струка, итд. Зато чујемо англицизме у разним облицима, чак и тамо где је боље и пожељније да се чује наш израз. Примера има много, а неки задиру и у плеоназме. Превише их је да би их набрајао на овој теми.