Pravopis, pravopisne greške i jezičke nedoumice

• 2Ovo se svidja korisnicima: Milos ZA, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Не пропушташ ти, већ тај што је писао. Велики речник Матице српске наводи да именица роба без регуларних облика множине, или да се у неутралном облику не употребљава у множини. Још прецизније: облик ''извоз наших роба'' треба избегавати јер именица роба (с акценатским дублетом - краткоузлазни и краткосилазни на првом слогу, наравно) има тзв. ''нулти'' наставак за множину. Тај који је користи у множини морао би да буде врло вешт да ово некако прикрије (нпр: светско тржиште стратешких роба), али ја бих то избегао.

ПС
Често се чује фраза ''на нашим просторима''', вероватно с жељом аутора да се придода димензионалност површини о којој говори. А речник, поред неколико других објашњења, на првом месту нуди следеће: ''неограничена протегнутост у свим правцима и димензијама''.Дакле, именицу простор у једнини (наш духовни простор, српски језички простор, а не наши духовни простори, итд).

Као што видиш, увек је на првом месту питање јединства језика и стила. Ако аутор хоће да се лепо изрази, да се уочи његов стил и препозна, мора пре тога да поштује језичку норму и да користи најпре оно што лингвистика препоручује.

Надам се да нисам био прекомпликован.

• 1Ovo se svidja korisniku: Sirius
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sve je jasno. Hvala.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Молим, кад год затреба...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ako kažemo: Serija prati život poznatog pevača. U kom značenju je upotrebljena reč život?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Koja je svrha broja i naslova dela u donjem levom uglu stranice u knjizi? Ne pojavljuje se na svakoj stranici i ne shvatam po kom pravilu se pojavljuje. Mislio sam da broj označava broj trenutnog poglavlja, ali se to ne poklapa sa oznakama poglavlja datim u knjizi. Priložiću slike. Slike su iz knjige U potrazi za mesijom, Eriha Koša, ali sam to viđao u raznim knjigama.

• 3Ovo se svidja korisnicima: amstel2, Bane san, Milos ZA
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Пошто ми је прво радно место било библиотека, радо ћу одговорити, а то може и Бане Сан да ти каже. Поступак се зове пагинација: одређене странице књиге се обележавају малим печатом да би се приметило кад их неко поцепа. Број странице је питање избора дизајнера. Ја сам извесно време стављао нумерацију на средини бочне маргине јер онда није трошила нови ред.

Друго, нешто важније: ово старији штампари знају, мада сумњам да је о томе реч. Некада су се штампале такозване ''блок'' књиге. То није исто што и књижни блок, јер је књижни блок главни део књиге (други део књиге су корице које се раде одвојено, па онда спајају с књижним блоком).
''Блок књиге'' су се својевремено штампале, затим превијале (ако је октав или фолио, зависи од табака), четири или осам пута, при чему се нису обрезивале већ састављале у књижни блок! Загребачки часопис ''Данас'' је чак осамдесетих тако радио, па су ивице књиге биле грубе.

У чему је трик? Свака књига може да се опсече деклешером или правим штампарским ножем - машином. Међутим, да бисте прочитали унутрашње странице неког табака ''блок књиге'' требало вам је секач папира. На тај начин сте прво могли да сазнате да ли је дотични прочитао ту књигу или само рекао ''хвала'' кад је добио.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ako sam dobro razumeo, između svake dve "paginacijske" oznake se nalazi isti broj strana knjige, pa, ako se neka strana iscepa iz knjige, može se primetiti tako što se vidi da između neke dve "paginacijske" oznake nema dovoljnog broja strana? Ako je tako, zašto je to uvedeno kada postoji numeracija na svakoj strani? Da li ranije nije postojala numeracija, ili bar nije bilo uobičajeno da se koristi?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Milos ZA ::Ako sam dobro razumeo, između svake dve "paginacijske" oznake se nalazi isti broj strana knjige, pa, ako se neka strana iscepa iz knjige, može se primetiti tako što se vidi da između neke dve "paginacijske" oznake nema dovoljnog broja strana? Ako je tako, zašto je to uvedeno kada postoji numeracija na svakoj strani? Da li ranije nije postojala numeracija, ili bar nije bilo uobičajeno da se koristi?

Постојала је, али је пагинација била прописана законом. Добро се сећам, кад нисмо имали шта да радимо (односно, прореде се посетиоци) ми см једним малим печатом (можда 15 милиметара у пречнику) обележавали тако сваку десету или сваку шеснаесту (шестнаеста јер је крај табака, а она је могла лако ра се одреди код шивених књига. Код лајмованих смо пратили нумерацију). Нумерација је традиција у штампарству (осим код ''блок књига), могао бих да погледам код некадашњих колега да питам кад је то почело.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tek mi sada nije jasno zašto je paginacija propisana zakonom, a ne numeracija (pogotovo kada se tradicionalno koristila) . Možda zbog mastila ili nečeg sličnog?

• 1Ovo se svidja korisniku: amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Milos ZA ::Tek mi sada nije jasno zašto je paginacija propisana zakonom, a ne numeracija (pogotovo kada se tradicionalno koristila) . Možda zbog mastila ili nečeg sličnog?

Моје логичко размишљање је следеће: аутор није обавезан, нити мора да зна колико му страница износи рукопис (то зависи и од штампарије, односно од текстуре; неки имају веће маргине, неко мање; један писац је рекао - није мога књига уџбеник па да траже где су стали...).

Код библиотеке је другачије: њима је књига материјална вредност, основно средство и штити се на тај начин. Ако се неки лист исцепа (а свашта сам виђао у библиотеци), онда се та књига отписује. Отпис тражи комисију, узроке, записнике, материјалну вредност, итд.