offline
- tuzor
- Legendarni građanin
- Pridružio: 03 Sep 2007
- Poruke: 4115
- Gde živiš: U Kraljevstvu duha
|
Napisano: 30 Jan 2010 7:35
Sledi moj pokušaj objašnjenja logičke greške, odnosno nalaženja odgovora na pitanje zašto dolazi do (relativno česte) upotrebe pogrešnih oblika doškolovavanje i doškolovavati (se).
Kao što je gore navedeno, treba krenuti od glagola. U našem slučaju, to je (osnovni) glagol školovati (se), koji je glagol tzv. nesvršenog vida, pošto ukazuje na radnju koja se trajno obavlja, odnosno koja traje. Kao prelazni glagol, koji označava radnju koja se obavlja/vrši na nekome (nečemu) i koji uz sebe nema rečcu sebe ili se, upotrebljava se u značenju: omogućavati nekome da pohađa školu, slati nekoga u školu. Kao povratni glagol (školovati se), koji označava radnju koja se vrši na samome sebi, znači pohađati školu, učiti u školi. Rekao bih da se radi o PRAVOM povratnom glagolu, s obzirom da može (makar i retko) da se kaže/napiše: školovati sebe.
Od glagola školovati (se) nastaje glagolska imenica školovanje, koja znači: pohađanje škole, učenje u školi.
Glagol doškolovati (se) je prema svom vidu svršeni glagol, pošto iskazuje radnju koja ograničeno traje. Kao prelazni glagol koji uz sebe nema rečcu se, upotrebljava se u značenju: školovati nekoga do kraja, omogućiti nekome da završi školovanje. Kao povratni glagol (doškolovati se), koji označava radnju koja se vrši na sebi, znači: svršiti svoje školovanje, dopuniti svoje školovanje.
Od glagola doškolovati (se) nastaje glagolska imenica doškolovanje, koja se (videli smo) upotrebljava u značenju: završetak naknadnog školovanja.
U čemu je "kvaka"?
Rekao bih - u želji da se nekim glagolom izrazi radnja koja, bez obzira što traje ograničeno, ipak ima svoje podrazumevajuće trajanje (zavisno od truda koji se ulaže i uspeha koji se vrednuje). Neko se može doškolovati za 2, neko za tri, neko za 4 godine, neko i za celih 10 godina, a neko može više puta da pokuša da se doškoluje, ali bez uspeha. Znači li to da u tom slučaju može da se kaže: "neuspelo doškolovanje"?
Za "kvaku" kao da su znali raniji priređivači rečnika, pa nisu u rečnik ni stavljali glagolsku imenicu "doškolovanje". Na primer, Rečnik srpskohrvatskoga književnog jezika ("Matica srpska/Matica hrvatska", izdanje 1967) ne sadrži reč "doškolovanje". Nešto im tu nije bilo baš kako treba. I meni izgleda/zvuči nekako "kuso", odnosno neadekvatno spram značenja koje želi da se postigne.
Prefiks "do" se u našem slučaju upotrebljava da označi nešto što je dodatno, dopunsko, slično kao u ranije navedenim primerima "dorađivati/dorađivanje" i "dograđivati/dograđivanje", a ne da označi momenat do kog se nešto obavlja/čini/vrši. Glagol doraditi je svršen, i znači: uraditi nešto do kraja, potpuno uraditi, doterati. Od ovog glagola ne može da se "izvuče" glagolska imenica. Ali, nesvršeni glagol dorađivati služi za građenje glagolske imenice "dorađivanje". Tako stoji i u slučaju: dograditi (dovršiti građenje) - dograđivati - dograđivanje.
Za čoveka koji je razvio sebe i svoje kvalitetete do pune mere, obično kažemo: On se izgradio. Ovde je reč o svršenom povratnom glagolu izgraditi se. Ali, glagol izgrađivati se je po svom vidu nesvršen. Ne postoji glagolska imenica izgrađenje (za razliku od građenje = gradnja), ali postoji glagolska imenica izgrađivanje (od glagola izgraditi se). Ako hoćemo da ukažemo na dužinu trajanja razvijanja čovekovih kvaliteta i osobina do pune mere, možemo da kažemo: On se dugo izgrađivao, ili njegovo izgrađivanje je potrajalo. Kako to isto da postignemo u izrazu, kada je reč o doškolovanju? Čovek se školovao, pa je pokušao da se doškoluje. Pokušaj može da bude uspeo, ili neuspeo. Recimo da je pokušaj uspeo, ali da je radnja trajala duže od očekivanog, ili uobičajenog. Drugim rečima - naknadno školovanje je baš potrajalo. Izgleda da onda možemo da kažemo samo ovako: Posle redovnog školovanja (školovanje-glagolska imenica od nesvršenog glagola školovati /se/) pokušao je da se doškoluje, u čemu je uspeo, ali je njegovo naknadno školovanje potrajalo, tako da se doškolovao posle nekoliko godina, čime je doškolovanje u njegovom slučaju uspelo sa stanovišta svrhe (završio naknadno školovanje), ali ne i sa stanovišta upotrebljenog vremena (više godina).
Pogrešna upotreba izraza "doškolovavati (se)" i "doškolovavanje" potiče, dakle, iz namere da se ovom nepostojećem glagolu i glagolskoj imenici "prikači" značenje naknadnog školovanja koje traje. Drugim rečima - da se dobije nesvršeni glagol kojim se iskazuje radnja koja sledi po redovnom školovanju, koja takođe traje, i koja se završava time što se neko doškolovao. Ne zaboravimo: školovati (se) je nesvršeni glagol. Međutim, iz definicije da radnja traje neograničeno ne sledi zaključak da školovanje traje večno. Školovanje se završava posle dužeg ili kraćeg vremena, uspešno ili neuspešno. Ako je uspešno, kažemo da se neko iškolovao, odnosno da je završio školu (od svršenog glagola iškolovati /se/). E sad: Da li postoji glagolska imenica iškolovanje? Mislim da ne postoji. Ali, uviđam vezu njenog (ne)postojanja sa glagolskom imenicom doškolovanje. Ako ne može iškolovanje, zašto bi moglo doškolovanje?
Dopuna: 30 Jan 2010 9:03
Rezime: Smatram da nema mnogo uporišta u tvrdnji da je kod glagolske imenice "doškolovanje" sve urađeno po smislu, redu i pravopisu. Ako ovo treće i prihvatimo kao nesporno, ostaju prva dva kriterijuma. Nemam nikakvu zamerku na glagol "doškolovati (se)". Ipak, smatram da cela zabuna potiče od (po meni neutemeljene) reči doškolovanje, kao glagolske imenice (a svaka od njih mora da ima puno opravdanje za svoje postojanje) i njene potpuno neopravdane, pogrešne i neknjiževne "posestrime" - doškolovavanje. Kaže se: Što se grbo rodi, vreme ne ispravi. Tako je i u ovom slučaju. Dozvoljavam mogućnost da previše pridajem značaj intuitivnoj spoznaji, ali iskreno navodim ono što mislim. Doškolovanje mi, jednostavno, smeta kao izraz. Nešto tu ne valja. Možda je i tu napravljena logička greška, pa se pod prefiksom "do" podrazumeva momenat do kada se nešto čini, što ishodi u značenju: završetak naknadnog školovanja (pri čemu se fokus upravlja na završetak)? Ako bih bio u pravu, zaista me ne bi čudila pojava sasvim pogrešnog "doškolovavanje". Iz jedne greške ishodi druga. Nevolja je kada je jedna pravopisom potvrđena, a druga ostaje na ravni prokažene greške.
|
A,ja mislila da znam srpski 
...
Ljudi hoće da znaju, a teško se mire sa činjenicom da su nešto godinama nepravilno upotrebljavali, ubeđeni da su u pravu. Posebno to teško pada kada je maternji jezik u pitanju jer smo svi mi , manje-više, ubeđeni da ga odlično govorimo.
