Poslao: 19 Okt 2010 23:23
|
offline
- tuzor
- Legendarni građanin
- Pridružio: 03 Sep 2007
- Poruke: 4115
- Gde živiš: U Kraljevstvu duha
|
Никада не говорим, нити пишем, "резултирало" нити "резултовало", пошто ми глаголи резултирати и резултовати парају уши. Зависно од онога што намеравам да саопштим, говорим (пишем) овако:
- Завршило се (окончало се) тиме и тиме,
- То је као (за) резултат дало (имало) то и то,
- Резултат тога је то и то,
- Понекад користим и реч исходиште (не у смислу намере, односно циља), као и одговарајуће облике глагола исходити и узроковати, зависно од смисла исказа.
Примери:
Резултат безидејне и малокрвне игре "Партизана" је пораз од "Браге".
Безидејна и малокрвна игра "Партизана" резултирала је (резултовала је) поразом од "Браге".
Безидејна и малокрвна игра "Партизана" исходила је у поразу од "Браге".
Узрок пораза од "Браге" јесте безидејна и малокрвна игра "Партизана".
Безидејна и малокрвна игра "Партизана" узроковала је пораз од "Браге".
Пораз од "Браге" узрокован је безидејном и малокрвном игром "Партизана".
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
Poslao: 20 Okt 2010 07:23
|
offline
- blake
- Ugledni građanin
- Pridružio: 27 Nov 2006
- Poruke: 475
- Gde živiš: HR
|
@Rayela, Real, Sirius
Najprije, hvala.
Da ne bude zabune, nisam uopće mislio na razliku tipa (...u hrvatskom je ovako, za razliku od srpskog...).
"Pa ovako kako i ti sam mislis da je korektno ili pravilno."
OK - to me dijelom i navelo da pitam. Smatram pravilnim, logičnim i korektnim onako kako čujem ili pročitam, prvenstveno u medijima i literaturi. Tako da mislim da se u tome dosta dobro snalazim.
Prvenstveno me zanima ova razlika:
"...(operirati, komponirati,organizirati), odgovraju srpski sa nastavkom - isati ( operisati, komponovati, organizovati)..."
operISATI, intervenISATI
komponOVATI, organizOVATI
Mogu li iz toga zaključiti da je ipak riječ samo o praksi?
Hvala još jednom.
|
|
|
|
Poslao: 20 Okt 2010 08:11
|
online
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18550
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
blake
Citat:Mogu li iz toga zaključiti da je ipak riječ samo o praksi?
Hvala još jednom.
Jeste, o tome je reč. Značajan broj reči u srpskom jeziku sa tom tvorbom imaju ''hrvatski'' nastavak koji se srodio s našom jezičkom praksom; hajde neka neko kaže sada prognozovati umesto prognozirati... A takvih primera ima još. Ne treba smetati s uma ono što sam rekao, bez obzira što se ''ultrašima'' s obeju strana to ne dopada - reč je, jednostavno, o zajedničkim oznovama ove dve varijante. Nekad su se tako i zvale - IV i ZV (istočna varijanta i zapadna varijanta, odnosno srpskohrvatski i hrvatskosrpski jezik). No, o tome smo već dovoljno pisali.
|
|
|
|
Poslao: 20 Okt 2010 10:45
|
offline
- Pridružio: 25 Nov 2004
- Poruke: 2297
- Gde živiš: Kragujevac
|
tuzor ::Никада не говорим, нити пишем, "резултирало" нити "резултовало", пошто ми глаголи резултирати и резултовати парају уши. Зависно од онога што намеравам да саопштим, говорим (пишем) овако:
- Завршило се (окончало се) тиме и тиме,
- То је као (за) резултат дало (имало) то и то,
- Резултат тога је то и то,
- Понекад користим и реч исходиште (не у смислу намере, односно циља), као и одговарајуће облике глагола исходити и узроковати, зависно од смисла исказа.
Ni meni se ne dopada galgol rezultovati, ali već sam napisao da ga sve češće srećem u tehničkoj literaturi. Kako god, glagolu rezultovati dajem prednost nad glagolom rezultirati, mada i sam izbegavam njegovu upotrebu. Naveo sam ga u smislu "prevoda" (1:1) glagola "rezultirati" koji je pomenuo @Sirius.
Sirius ::hajde neka neko kaže sada prognozovati umesto prognozirati...
Ni jedno, ni drugo. Primerenije je "dati prognozu".
|
|
|
|
Poslao: 20 Okt 2010 11:31
|
online
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18550
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
real
Citat:Ni jedno, ni drugo. Primerenije je "dati prognozu".
Nisi u pravu, kahm, kahm. Oblik koji navodiš zove se dekomponovani predikat ( više puta ga je Ketika spominjala i objašnjavala). Dužan sam i da objasnim zašto nisi u pravu, jer vidim da si raspoložen da učiš i nisi sujetan i preostljiv na primedbe.
O čemu je reč? Srpski jezik je (između ostalog) tzv. aktivni jezik, ne trpi usporavanja i dekompoziciju govora; time se postiže i veoma značajna osobina jezika - ekonomičnost. Ovde čak imamo i temu posvećenu tome.
Uvek je bolje reći :
- vladati ,umesto vršiti vlast,
-nabavljati ,umesto vršiti nabavke
-popravljati, umesto obavljati popravke
-prognozirati, umesto davati prognozu , itd, itd...
Kad ćemo odstupiti? U slučajevima kada je reč o ličnom stilu pisca gde su ovakve dekompozicije česte. U svakom drugom slučaju treba što pre doći do preciznog i ekonomičnog izraza.
|
|
|
|
Poslao: 20 Okt 2010 12:01
|
offline
- tuzor
- Legendarni građanin
- Pridružio: 03 Sep 2007
- Poruke: 4115
- Gde živiš: U Kraljevstvu duha
|
Економичност језика има пуно оправдање када је реч о НАШИМ речима, или речима које су прихваћене као НАШЕ. У примеру који је Сиријус дао, то су речи владати, набављати и поправљати. Насилно "економисање" са речима страног порекла мени, понављам, "пара уши" (резултирати, прогнозирати). Ако већ немамо одговарајући израз у свом језику, онда ми декомпоновани предикат више "лежи", јер се код њега, у највећем броју случајева, јавља и НАША реч (давати прогнозу).
|
|
|
|
Poslao: 20 Okt 2010 12:12
|
online
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18550
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Hm...interesantno razmišljanje. Tačno je da dekompozicija nije greška. Pre bih rekao da je pitanje stila, a upravo je o tome reč - kome šta više ''leži''. Ne može se, naravno, očekivati da se jezik kreće samo po šablonu norme jer se onda ne bismo razlikovali jedni od drugih. Stil je taj koji čini da neko ne ume da napiše obično pismo, a drugi dobije Nobelovu nagradu.
|
|
|
|
Poslao: 20 Okt 2010 14:09
|
offline
- Pridružio: 03 Okt 2008
- Poruke: 551
|
[quote="real
Ni meni se ne dopada galgol rezultovati, ali već sam napisao da ga sve češće srećem u tehničkoj literaturi. Kako god, glagolu rezultovati dajem prednost nad glagolom rezultirati, mada i sam izbegavam njegovu upotrebu. Naveo sam ga u smislu "prevoda" (1:1) glagola "rezultirati" koji je pomenuo @Sirius.
Sirius ::hajde neka neko kaže sada prognozovati umesto prognozirati...
Ni jedno, ni drugo. Primerenije je "dati prognozu".[/quote]
Ja tehnicku literaturu em ne citam, a i da je citam,nista ne razumem
tako meni i nije za jezik vazno kako se to tamo boduje,vrednuje.
Rezultiranje je i meni savrseno strano ,neobicno
nikada ga ne bih koristila jer bi mi se ljudi smejali,ili
me barem zacudjeno gledali Isto vazi i za prognziranje ili
prognozovanje.
|
|
|
|
Poslao: 20 Okt 2010 14:10
|
offline
- Pridružio: 25 Nov 2004
- Poruke: 2297
- Gde živiš: Kragujevac
|
Sirius ::Uvek je bolje reći :
- vladati ,umesto vršiti vlast,
-nabavljati ,umesto vršiti nabavke
-popravljati, umesto obavljati popravke
-prognozirati, umesto davati prognozu , itd, itd...
Uh, kako je jedan profesor (inženjer) koji mi je predavao bio alergičan na glagol "vršiti". Ne moram da ga pitam, pouzdano znam kako bi prokomentarisao prethodni citat. Rekao bi da nije "uvek bolje reći", nego da ne sme da se kaže "vršiti", osim ako nije reč o žitu ili nuždi.
vršiti eksperiment -> izvoditi eksperiment
|
|
|
|
Poslao: 20 Okt 2010 14:22
|
online
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18550
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
real
Citat:Uh, kako je jedan profesor (inženjer) koji mi je predavao bio alergičan na glagol "vršiti". Ne moram da ga pitam, pouzdano znam kako bi prokomentarisao prethodni citat. Rekao bi da nije "uvek bolje reći", nego da ne sme da se kaže "vršiti", osim ako nije reč o žitu ili nuždi.
To ti pričam...
Citat:vršiti eksperiment -> izvoditi eksperiment
Vrlo poučan primer kako se lako izdvoji izuzetak. Postoji, naravno glagol eksperimentisati koji zamenjuje ove dve reči (vršiti , izvoditi eksperiment). S tim glagolom (eksperimentisati) u naučnoj građi treba biti veoma oprezan. Zašto? U svakodnevnom govoru taj glagol može imati i negativnu konotaciju (nemojte eksperimentisati, ne bih da eksperimentišem ). Međutim, pošto naučne tekstove ne čita ''običan svet'', mislim da je i naučnicima lakše da kažu - do saznanja smo došli eksperimentima, a ne izvođenjem eksperimenata...jer je više nego jasno da su eksperimenti naučni metod koji se mora izvesti (to im je imanentnost).
To naravno, ali naravno, ne isključuje mogućnost da neko kaže: ''Izveli smo eksperiment i pri tom smo...'', ili ''Izveden je eksperiment koji je pokazao...''. Dakle, kada je eksperiment ''glavni junak'', onda je bolje da se ovako izvuče na čistinu kako bi se jasnije sagledao.
Nadam se da nisam izvršio komplikovanje ovog objašnjenja...
|
|
|
|