Pravopis, pravopisne greške i jezičke nedoumice

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Мислим да Adrammelehh хоће да употреби речи у значењу:

Имати однос према некоме, или (добар) однос са неким.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Adrammelehh ::Kako je ispravno kazati:

Книга двух сестер: Knjiga dve sestre ili Knjiga dva sestra ili knjiga dve sestra?

Odnos mozda biti sa covekom (majkom, ocom, profesorom itd)?

Ако су ту књигу писале две сестре (или је то њихова заједничка књига из библиотеке) онда је исправно рећи:

књига двеју сестара. Облик ''књига две сестре'' зове се окамењени акузатив.

Када је реч о односу, он може бити са човеком, али и са другим живим бићима, па чак и предметима. Ево ти неколико примера:

-Наш однос према тој партији је негативан
-Његови односи са партнерима су били врло добри
-Мој однос према кућним љубимцима је подстицајан.
-Светланин однос са Миланом био је само послован, колегијалан и ништа више...
-У односу на даљину пута, то је био занемарљив ризик
-Наши односи са суседима су охрабрујући...итд, итд.

Именица мушког рода однос може представљати:

1.узајамну везу, повезаност, међусобно завистан положај (између ствари, појмова, појава)

2. сразмеру (однос делова једне целине);

3.начин међусобног општења, понашања, врсту узајамне везе мешу људима;
4. узајману повезаност, сарадњу (у привреди, политици, култури) између држава, предузећа, итд;

5.Начин посматрања, третирања и тумачења појава или појмова;

6. интимну везу човека и жене;

7. радни положај, статус заппослене особе (радни однос - уговор послодавца и радника), итд.

Као што видиш, ова именица је веома фрекфентна у српском језику (употребљава се у много различитих ситуација) и за њено тачно разазнавање и финесе потребно га је добро познавати .

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:књига двеју сестара

A ako 5, 6: Knjiga pet, šest sestara?

A student: Knjiga dvaju studenata?

• 1Ovo se svidja korisniku: tuzor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 26 Dec 2010 13:43

Adrammelehh ::Citat:књига двеју сестара

A ako 5, 6: Knjiga pet, šest sestara?

A student: Knjiga dvaju studenata?

Одлично! Погледај на овом потфоруму тему ''Бројне муке с бројевима''...Тамо је, углавном, све објашњено.


ПС
Тузоре,
Писали смо у исто време; јесте, то му је била дилема, па сам у оним примерима навео модел исказа.

Dopuna: 26 Dec 2010 13:48

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

E cao svima. Prvi put sam na ovom forumu i imam jedno potpuno beznacajno pitanje, pa koga ne mrzi...
Moj muz ima dilemu... kako glasi imenica voz u vokativu? U nasoj porodici sam ja ta koja "sve zna" kad je u pitanju gramatika, ali iskreno, nikad mi nije palo na pamet da zovem voz:) Vozu? Voze? Ima li neko ideju?

• 1Ovo se svidja korisniku: Ice Land
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Воз је именица мушког рода, а пошто се завршава на "з", требало би да у вокативу гласи: Возу.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hvala, bitno je da sam JA uvek u pravu:)))))

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uz prelazne glagole je upotreba objekta:
a) uvek obavezna
b) uvek neobavezna
c) nekad obavezna nekad neobavezna.

Moja profesorka kaže da je tačan odgovor pod c. Pa me interesuje zašto.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

saten ::Uz prelazne glagole je upotreba objekta:
a) uvek obavezna
b) uvek neobavezna
c) nekad obavezna nekad neobavezna.

Moja profesorka kaže da je tačan odgovor pod c. Pa me interesuje zašto.

Malo je duža priča o tome. Ako hoćeš, skeniraću ti stranice iz ''Rečnika glagola''.

Ukratko:
Postoje pravi i nepravi prelazni glagoli. Obavezno prelaznim označavamo one glagole koji se ne mogu realizovati u rečenici bez dopune, u tzv. kvalifikativnoj ili nekoj drugoj sintaksičkoj upotrebi (v. npr. seći, baciti). Nasuprot njima su tzv. formalno (kontekstualno) neprelazni glagoli; to su oni prelazni glagoli uz koje se ne eksplicira predmet (objekt) radnje označene datim glagolom već se ta radnja pripisuje subjektu kao njegovo svojstvo, obeležje, umeće, navika i sl. (dete čita, devojka pleše).
Na isti način obeležavamo glagole koji se udružuju sa morfemom se u tzv. refleksivnom pasivu gde je imenicom u nominativu (gramatičkim subjektom) označen zapravo predmet radnje (žena se češlja kod frizera = ženu češlja frizer).
U formalno prelazne ubrajamo glagole koji se u rečenicu obavezno udružuju s akuzativom ili sa dativom zamenice, tj. imenice, a njime zaopravo nije označen objekt, već tzv. logički subjekt (npr. boli ga glava), dok imenica u nominativu ima funkciju gramatičkog subjekta.
Postoje i glagoli kompleksne reakcije (kompleksno prelazni) koji se sintaksički realizuju po pravilu sa dve imenske dopune, od kojih je jedna obično u akuzativu bez predloga. Među njima su i mnogi prefiksirani glagoli koji upravo zbog prefiksa (pri-, iz-) traže ne samo imenicu u funkciji direktnog objekta već i adverbijal, tj. determinator mesnog tipa. U osnovi tu su prelazni glagoli kompleksne reakcije, sa obaveznim ili ispustivim determinatorom kojim se označava mesto radnje.


Ima toga još, a ovo će ti biti dovoljno da se uveriš da je oblast determinacije glagola u našem jeziku jedna od najsloženijih.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Interesovalo me je ovo jer smo mi radili nekako striktno, prelazni imaju objekat, neprelazni nemaju. I nekako mi je to isuviše šturo, kad budeš imao vremena, molim te skeniraj te stranice, volela bih da pročitam još nešto više!