|
ketika ::Romantičari su, u svom maniru, bili skloni stvaranju novih reči i rečeničnih sklopova, te neke reči koje u koristili npr. Laza Kostić ili Branko Radičević nikad nisu živele u jeziku već samo u njihovim pesmama.
Bravo koleginice! Amicus Plato...Svi ti pesnici su mi dragi, ali draža lingvistička nauka.
Podsetio bih i napisao za one kojima je taj postupak nepoznat, kako nastaju ''nove'' reči, odnosno, kako Odeljenje SANU kreira jezičke norme , prihvata nove pojava i koriguje postojeće norme. Siguran sam da će vas sve interesovati. Sigurno ste se mnogi od vas pitali - kako uopšte neko odluči da li je ta i ta reč ispravna ili ne i da li je zaslužila ''pravo građanstva.
To je objašnjeno u ''Jezičkom priručniku '' (Ivić, Pešikan, Klajn, Brborić). Kada se razmatra, po nečijem predlogu, sudbina neke reči ili jezičke pojave, pregleda se nekoliko hiljada (pa i desetina hiljada) stranica beletrističkog teksta probranih, afirmisanih književnika, pa se na osnovu te frekfrentnosti donose zaključci. Naravno, ta reč mora da podleže i osnovnim jezičkim promenama, odnosno treba da ''istrpi'' sve gramatičke izazove. Kada se to ustanovi, onda ona ide kao predlog Odboru, zatim ka udžbenicima, rečnicima, itd.
PS
Evo primera takvog tretiranja reči, odnosno sintagmi. Svi znamo da je sintagma ''mala kućica'' pleonazam. Međutim, analizirajući na spomenuti način tekstove (čak se navodi konkretan primer iz jednog Lalićevog romana), stalo se na stanovište da je moguće, zbog slikovitosti i uverljivost opisa (ali samo tada!) upotrebiti taj sklop i na taj način. Primera, naravno, ima još...
|
