|
Цитат из Правописа:
Ако је назив који наводимо фигуративан, симболичан и уопште по свом склопу такав да га не бисмо примијенили као свој слободни описни израз, треба га редовно писати великим словом: Дубровачке љетне игре, Стеријино позорје, Закон о превођењу у стање покоја (тако се некад звао закон о пензионисању), Земаљски музеј, Народни музеј, Исламска вјерска заједница, Умјетност на тлу Југославије (назив изложбе) итд. Ако је пак пуни или (што чешће бива) скраћени облик назива такав да бисмо тако рекли без обзира на званично име (било да га знамо или не знамо) – можемо га писати великим словом, али и малим, нарочито у неслужбеним текстовима; нпр. универзитет „Кирил и Методије“ (у Скопљу), студентски дом „Махмут Бушатлија“, фудбалски клуб Жељезничар, закон о научним дјелатностима, устав Србије, југословенски устав, уредба о занатским радовима, сајам књига, сајам технике, фестивал југословенског документарног и краткометражног филма итд. – или пак: Универзитет „Кирил и Методије“, Студентски дом „Махмут Бушатлија“, Закон о научним д(ј)елатностима, Фудбалски клуб „Жељезничар“ и сл. (ако су таква официјална имена).
Дакле, може и једно и друго, зависно од смисла. Због тога мислим да је прва реченица прикладнија, али желим да чијем и друга мишљења.
|
