online
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18587
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Vanja Tabakovic ::Kako glasi zbirna imenica od reci pas..?
Шта су збирне именице?
Предмете или бића који се узимају скупа у неком одређеном збиру, а који се, пак, узима као целина, означавамо збирним именицама. Гра̑ње, ка̀ме̄ње, ли̑шће, пр̀сте̄ње; ждре̏ба̄д, пи̏ла̄д, пе̏рад; мо̏мча̄д, у̀нуча̄д, дѐца, бра̏ћа, госпо̀да итд. Овакве именице, које обликом множине означавају једнину, по правилу немају множину. Збирне именице могу бити тројаког завршетка: на -е, -ад или -а.
Ове се именице могу још звати и колективним, а објаснићемо зашто и када: назив збирне ваља користити када се мисли на скупове ствари, док колективне треба користити за скупове живих бића, колективе. Колективне, и то праве колективне, јесу и именице са наставком -ство: Ср̏пство (’Срби’), ср̏пство (’српско осећање’), ра̑днӣштво (’радници’) итд., и ни оне, као такве, немају облике множине.
Збирне именице попут живѝна, ма̑рва, сто̏ка, ра́ја, мла́деж (’омладина’), ро̏дбина, ста́реж (’старе ствари’), тру́леж (’труле ствари; труло место’) и друге овог облика, иако означавају мноштво, тј. неодређен број јединки узетих као јединствен појам — не означавају множину јединки узетих одвојено, нити имају облике множине (*раје).
Во́јска, че̏та, дру̀жина, брига́да; на́род, ја̏то, кр̏до, ро̑ј, ста̏до, чо̏по̄р и сличне именице које означавају скупине већег броја живих бића — употребљавају се и у множини, јер ова особина произилази из њиховог значења: скупине множине бића које се овим именицама означавају јесу увек јединице према другим таквим скупинама које се, уколико их има више, именују облицима множине дотичних именица. Самим тим ове именице нису праве колективне именице, поред тога што заиста означавају збирне скупине једники.
Именице на -ад: мо̏мча̄д, у̀нуча̄д, пи̏ла̄д, те̏ла̄д, ја̏гња̄д и др. такође имају све особине и значење правих збирних именица. Без обзира на број јединки, означавају се обликом на -а̄д, што је облик једнине. Овде ваља поменути да, премда немају према себи облике множине, у неким косим падежима може се јавити и множински наставак -има, и то у дативу, инструменталу и локативу (ка јагњадима, са јагњадима, на јагњадима), поред једнинског (ка јагњади, са јагњади, о јагњади). У номинативу, генитиву, акузативу и вокативу употребљавају се искључиво једнински наставци, редом: јагњад, (од) јагњади, јагњад, (хеј) јагњади.
Напоменућемо да од именице а̀ла̄т, која означава више појединачних оруђа на једном месту, не постоји множина *ала́ти, већ за појединачни комад алата треба рећи а̀латка.
Као што видиш, за именицу мушког рода пас , облик множине пси наметнуо се као уобичајени, за разлику од неких других који имају збирни и множински облик (јагње-јагањци, јагњад, теле - теоци, телад, пиле - пилићи, пилад, итд).
|
