Изводи из Правописа:
У писању туђих властитих имена у нашем стандардном језику примењују се два поступка: прилагођено писање (применљиво и у ћирилици и у латиници) и изворно писање (применљиво у латиници).
Изузетно се и у ћириличком тексту понеко име може навести и у изворној латиници. То је, ипак, само изузетан поступак, попут оног кад из стилских разлога у нашем тексту оставимо непреведену страну реч или израз (нпр. латински sui generis, француски c’est la vie).
На задржавање стране графије каткад је аутор принуђен тиме што није успео да сазна како је треба прочитати и преозвучити.
Препорука је да се, без обзира који се поступак користи, при првом спомињању имена онај други облик стави у заграду:
John Smith (Džon Smit) se pojavio...
Džon Smit (John Smith) se pojavio...
Џон Смит (John Smith) се појавио...
|