nešto više o prevodjenju

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nedavno sam čitala odličnu knjigu, a prevod je bio toliko loš (stilske greške su u pitanju) da me je sve vreme odbijala i poticala na razmišljanje. Ko su prevodioci, ko ih unajmljuje, da li neko proverava njihov rad?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ja sam prevodilac , pardon prevoditeljka, na primer. mene zanima kako znas da je knjiga odlicna ako je prevod toliko los? sto se tice odgovora na tvoja pitanja, vec neko vreme prevodjenjem se u srbiji bavi ko stigne, ko zna nesto malo engleskog i ko je spreman da za neku nisku cifru (u odnosu na realnu koja je, takodje, vise nego niska) svede prevodjenje na nivo daktilografije. e, sad, nisam bas sigurna da je tako i kod prevodjenja knjiga. ugledne izdavacke kuce drze do toga. mislim, do kvaliteta, . doduse, danas izdaje ko stigne, pa se oni, verovatno, tako snalaze i za prevodioce.

ako nije problem, navedi knjigu i izdavaca.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kada sam napisala da je knjiga odlična, mislila sam na tematiku kojom se bavi, koja je meni zanimljiva. Knjigu sam vratila prijateljici, od koje sam je posudila. Ne bi bilo lepo da objavljujem imenom prevodioca, reći ću da je u pitanju "Celestinino proročanstvo" verovatno neko novo izdanje.
U pravu si ovaj prevod mi se činio doslovce i bukvalan, verovatno sam i cepidalčila s obzirom na svoju struku, medjutim, to me je navelo da se zapitam ne bih li saznala nešto više o tom procesu prevodjenja.
Hvala, Silija !

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ketika ::Nedavno sam čitala odličnu knjigu, a prevod je bio toliko loš (stilske greške su u pitanju) da me je sve vreme odbijala i poticala na razmišljanje. Ko su prevodioci, ko ih unajmljuje, da li neko proverava njihov rad?

U mojoj firmi izvesno vreme vodio sam klub mladih prevodilaca. Deo njih su bili moji učenici. Tada sam aktivno sarađivao sa dva udruženja prevodilaca. Jedno je Udruženje književnih prevodilaca čije sedište je u Francuskoj 7, gde i Udruženje književnika Srbije. Ne znam da li su još uvek tamo.
Drugo udruženje je Udruženje naučnih i stručnih prevodilaca u Kičevskoj devet. Oni su sredinom devedesetih organizovali i kongres prevodilaca u Centru ''Sava''. Od svojih sredstava su podigli objekat u kome se nalaze i posluju. Znao sam te ljude , profesionalci koji se bave prevođenjem stručne literature, uputstava, nostrifikacijom diploma i uverenja, itd. Odlično su bili organizovani. Nisam već godinama s njima u kontaktu, no pretpostavljam da rade još uvek.

Inače, što reče Silija, svakakvi se hvataju za taj posao. Neću imenovati osobu, no u jednoj velikoj energetskoj firmi radi kao prevolidac s ruskog diplomirani politikolog koji je živeo u Rusiji nekoliko godina i usavršio jezik. To mu je bilo dovoljno da zauzme lepo i lagodno radno mesto. Jednom u pola godine prevede poneko uputstvo za mašine koje i ovako i onako montiraju Rusi.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ketika,

ta vrsta literature mi je zanimljiva i citala sam je. obicno su je prevodili ljudi koji imaju tu vrstu interesovanja. tematika je teska u smislu da treba uvoditi nov vokabular i nov nacin razmisljanja, jer se radi o temama i stvarima koje su kod nas manje poznate. s druge strane, poplava ezoterije i popularne psihologije dovela je do toga da i tu prevodi neko ko nije sklon prevodjenju. vezano za konkretnu knjigu, mogu ti reci da sam je imala u rukama (zaista je imala jak marketing i dozivela je veliku popularnost), ali meni se ucinila praznom. nisam je procitala. medjutim, nastavak te knjige, "deseti uvid" bih mogla da ti preporucim. i on je apstraktan vise nego sto ocekujes i ne daje konkretne odgovore onako kako ces ih mozda dobiti u drugim knjigama, ali je sadrzajniji i smisaoniji. izdala ga je narodna knjiga, urednik je vasa pavkovic, prevodilac lazar macura.

prevodilac je kod nas uslovljen ljudima za koje prevodi, a oni su uvek veoma neodgovorni prema tom delu posla. bilo da se radi o firmama, bilo da su u pitanju oblati kulture. prevod je nesto sto se ostavlja za kraj, ocekuje se da se velike kolicine teksta urade za veoma kratko vreme. ugledni prevodioci su dolazili u veoma neprijatne situacije zato sto nisu umeli da kazu ne. to je slozena prica i prevodilac, umesto da se bavi svojim poslom, mora da se bavi borbom za zrno postovanja.

sto se tice prevodilaca koje pominje sirijus, clanova udruzenja knjizevnih i naucnih prevodilaca, radi se, naravno, o ljudima koji odlicno poznaju svoj posao, no oni se retko bave prevodjenjem oblasti od sireg interesovanja. kod nas institucionalizacija ima potpuno jedan drugaciji smisao. i opet, kao i svuda, i tamo ima ljudi koji su u clanstvu zbog privilegija koje to nosi, no tim stvarima se ne treba baviti.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Silija ::... ocekuje se da se velike kolicine teksta urade za veoma kratko vreme...
Isto mi je rekao jedan decko koji je preveo par Laguninih bestselera. Bilo mi je krivo kada to cuo, a krivo mi je i sad kad to potvrdjujes. Deadline je imperativ.
Silija ::... to je slozena prica i prevodilac, umesto da se bavi svojim poslom, mora da se bavi borbom za zrno postovanja.
Nadam se da nije previse slozena da odgovori na par pitanja.
Da li je stanje oduvek bilo ovakvo? Da li je (ikada) prevodilacka delatnost bila dovoljno postovana?
Moze li se i sta uciniti?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Eh...deadline.... Na mom računaru postoji folder "za juče"

Evo linka za sjajnu knjigu "O prevodilaštvu i prevodiocima" gdje su opisane sve .... čari prevodilačkog posla

http://www.multiservis.rs/multipublic/o_prevodilastvu.zip

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hvala, institucija, za sjajnu knjigu o prevodilaštvu!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zahvalnost i s moje strane. Kćerka mi studira jezike (treća godina engleskog i španskog) pa će i njoj dobro doći.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Разлог зашто сам се јавио баш овде је крајње тривијалан и ја се унапред извињавам. Наиме, ја једноставно не умем да ставим на основну страну предлог за расправу. Компјутер ми служи искључиво за писање, а форумашки стаж ми је...ето колики. Ево шта ми је било интересантно:
Дочек Нове године – цена приступачна, зимовања по приступачним ценама, летовања по приступачним ценама, приступачно ово, приступачно оно, све је по приступачним ценама! Толико је тога по приступачнм ценама да све то помало личи на ону синтагму ''по глави становника''. Да је само то, ни по јада! Мене у свему томе изненађује овај израз ПРИСТУПАЧАН/НА/НО. Ја то не бих ни приметио да је све остало на цени зимовања, летовања и слично, али кад су ми постали приступачни банкомати, приступачне телефонске говорнице, кућански апарати и шта све не, посумњао сам у ваљаност употребе тог придева. Придев као придев, шта с њим? Па јесте придев, али у том придеву ће уво осетљиво на нијансе језика осетити и неку радњу, и то радњу где ће придев бити у служби предиката те ће субјекат његовим значењем вршити радњу над неким објектом. У реченици :Мени је апарат приступачан; је приступачан је радни глаголски придев, апарат је активан (приступа ми), а ја сам неми посматрач остављен на милост и немилост апарату од којег, сложићете се, човек свашта можете очекивати. Да је један! Има на стотине СТВАРИ и апарата које вам могу приступити са ко зна каквим намерама! Из израза приступачан, у датом примеру, кад се боље размисли, није тешко закључити ко је кадар коме приступити, дакле семантика је у питању. Срећом још нисам посетио неприступачне пределе, осећао бих се дезавуисаним од стране предела. Не би ли уместо приступачан, више одговарао израз пријемчив? Нажалост, немам литературу уз помоћ које бих могао размотрити могућност евентуалне замене израза.
Извињавам се због опширности, али мисли да тако ублажавам немилосрдну егзактност граматике.