srpski rečnik

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Naravno da sam pažljivo pogledao. Posebno sam gledao opis značenja pod rednim brojem dva.
Nemački jezik ne znam i nemam objašnjenje zašto bi Vuk na srpskom napisao uštrojen vepar, a na nemačkom ovca. U samom ''Riječniku'' Vuk u uvodnom tekstu opisuje svoju metodologiju, pa ću u toku dana prostudirati i pokušati da nadjem objašnjenje zašto je on ovako prilikom opisivanja tog pojma postupio. Ne bih da se bavim pretpostavkama dok ne pročitam to objašnjenje (ako ga ima, a trebalo bi), ali razlozi mogu da budu brojni: od zastarelosti prevoda, do moguće greške.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::Posebno sam gledao opis značenja pod rednim brojem dva.

I na osnovu sekundarnog značenja izvukao potpuno pogrešan zaključak da primarno u Vukovo doba nije postojalo.

Sirius ::Nemački jezik ne znam i nemam objašnjenje zašto bi Vuk na srpskom napisao uštrojen vepar, a na nemačkom ovca.

Vuk nije na nemačkom napisao ovca, a na srpskom uštrojen vepar, već je na nemačkom, a bogami i latinskom u tački 1) napisao ovca, a u tački 2) uštrojen vepar.

Razlog za ovo je svakako činjenica da nije u pitanju srpsko-srpski rečnik (već srpsko-nemačko/latinski), pa su objašnjenja na srpskom samo tu kao dodatna razjašnjenja u pojedinim slučajevima kada je to neophodno. Uostalom, pogledaj na svom skenu pojmove brabonjati i brava – tu uopšte nema objašnjenja na srpskom.

Inače, i na latinskom pecus, oves, što stoji kao objašnjenje tačke 1 znači ovca.

pecus (1) -oris n. [cattle , herd, flock, esp. of sheep].
pecus (2) -udis f. [a single head of cattle; a beast , animal]; esp. [a sheep].
ovis -is f. [a sheep].
nd.edu/~archives/latin.htm (uneti „pecus“ i „ovis“)
OVES is the plural of the latin word ovis (sheep).
oves.de/homee.htm
Nominativo singolare: ovis
Nominativo plurale: oves
dizionario-latino.com/declinazione.php (uneti „ovis“)

Još jednom ponavljam, da je značenje „uštrojen vepar“ osnovno, ono bi se nalazilo pod brojem 1.

Uz to, objašnjenje na nemačkom i latinskom tačke 2 potpuno se poklapaju sa značenjem „uštrojeni vepar“.

ein verschnittenes Schwein
verschnitten = prošli particip od verschneiden, što između ostalog znači uškopljavanje, štrojenje
Schwein = svinja
Izvor: Enciklopedijski nemačko-srpski rečnik Svetolika Ristića i Milana Kangrge

porcus castratus
porcus = svinja
porcus -i m. [a pig , hog].
nd.edu/~archives/latin.htm
castratus = kastriran, uškopljen
castratus: 1. eunuch
wordgumbo.com/ie/rom/lat/erlateng.htm

Da malo pogledamo istoriografiju pojma brav u srpskim rečnicima:

brav
1. opšti naziv za jedno grlo sitne stoke, naročito ovcu, kozu.
2. uštrojen vepar
Rečnik Miloša S. Moskovljevića iz 1964. godine

brav m (mn. bravi i bravovi)
1. svaki pojedinačni komad sitne stoke (naročito ovca i koza). — Uz laku borbu otme turskim čobanima 150 brava i oko 20 govedi. Vujač.
2. krmak, uškopljen vepar, pripremljen za klanje. — Nismo dužni da se damo za njega zaklati kao bravi. Šen. 3. fig. pogrd. glupak.
Rečnik srpskohrvatskoga književnog jezika Matice srpske iz 1967. godine

brȃv m
1. zool. mužjak sitne stoke (ovaca i koza); bravac
2. pren. pejor. glupa muška osoba slabe moći shvaćanja
ETIMOLOGIJA
✧ prasl. *borvъ (rus. borovčák: jednogodišnje tele)
Izvor: Hrvatski jezični portal koji obuhvata dva najveća jednojezična rečnika hrvatskog (Enciklopedijski i Veliki Anićev)
hjp.srce.hr/index.php?show=search_by_id&id=f19uWBY%3D

Dakle, etimološki reč brav sa sličnim značenjem kao današnjim (onim neregionalnim) datira iz praslovenskog jezika.

Da vidimo kako je Vuk Karadžić koristio taj termin:

Између осталога тачно се утврђује и како ће се сватови угостити; за свакога свата мора бити спремљен четврт печеног брава, и како у Паштровићима, као готово свуда код Срба, браве пеку цијеле на дрвеном ражњу, то се тако печени цијели и изнесу и пред сватовима се сијеку на четворо. Интересантно је да се у Паштровићима на свадби брав не пече с главом, као што се то обично чини.
Вук Стеф. Караџић, Црна Гора и Црногорци, 1837
rastko.org.rs/knjizevnost/vuk/vkaradzic-crnagora.html

Da ne veruješ možda da je svaki svat na svadbi jeo po četvrtinu uštrojenog vepra?

Naravoučenije, oba značenja reči datiraju od davnina (barem od Vukovog vremena) i uopšte nije tačno da se značenje ovca kasnije uspostavilo, a da je uštrojeni vepar osnovno značenje.

Osim toga, značenje „ovca“, pored Srbije, i danas je prisutno u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Bugarskoj.

БРАВА
(обик. мн. ч.) head (of sheep or cattle)
имам петнадесет БРАВи добитък = have fifteen head of cattle
sa.dir.bg/ (uneti „брава“)

Mi jesmo bravi, i budale, ali ne tolike budale.
cafemontenegro.cg.rs/index.phtml/admini.....news=15182

Vecinom se dodaje suho meso (bravetina i svinjetina).
hercegovina.ba/index.php?option=com_gar.....&id=18

Ovnovi zlatna runa
Bravetina je stoga meso koje se kuša dok tone mlado jesenje sunce, nakon završene berbe, kad se čini, što od mirisa grožđa, što od živa dionizijskog krajolika, da su mitovi i legende, bogovi i junaci sišli na zemlju, bilo u liku egipatskog Amonova ovna, simbola snage i plodnosti, bilo u prikazima Zeusova zlatnoga rogonje.
nacional.hr/articles/view/38409/4/

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne sporim tvoje navode. Naprotiv, dragoceni su mi (nadam se ne samo meni) jer potvrdjuju inače ono što je Vuk (za razliku od mnogih sujetnih naučnika ) priznao - da je taj rečnik samo početak mukotrpnog rada s mnogo lutanja i nepoznanica. Istine radi, pozvaću se na njegov predgovor koji ti je, pretpostavljam , dobro poznat. Da ne skeniram sada, nema razloga da ne verujemo jedan drugom, prepričaću: u mnogim jedinicama koje je on obradio redosled značenja bio je nazimeničan (prvo je dolazlo na mesto drugog ili trećeg i obratno, u zavisnosti od kraja u kome se koristi) , pa pretpostavljam da je on prvo značenje postavio kao značenje svoga kraja. Naveo je nekoliko takvih primera. Vuk, kao samouk i laik, priznaje da ima nekih reči u samom njegovom Tršiću za koje nikada nije čuo, a živeo je tamo do 18. godine. Recimo da je mnogo rupa u tom rečniku ,u svakom slučaju. Eto, na primeru brava, Vojvodjani su smesta prihvatili ovo drugo objašnjenje za brava Inače, u Krajini , odakle je moj otac, za svako četvoronožno stvorenje koje se jede kažu brav, stoga mi nemoj zameriti što mi je ta asocijacija bila bliža...i ne samo meni.
U svakom slučaju, tvoj post je odlična dopuna i kompletiranje tumačenja, a meni lepo upozorenje da ne polazim uvek od svojih značenja.
PS
Nije to ni prva ni jedina reč koja menja priroritet značenja. Ako joj je za utehu, ona je svoja značenja zadržala, za razliku od, recimo, glagola ishitriti; on je sa svog pozitivnog značenja iz Vukovog doba, došao do negativne konotacije danas. Naravno, ali naravno - ''Riječnik'' je više nego dragoceno štivo, kapitalna stvar, ali ne i biblija. Oko toga su se i najokreliji ''Vukovci'' odavno složili.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::Nije to ni prva ni jedina reč koja menja priroritet značenja.

Ne menja prioritet. U svim značajnim rečnicima srpskog jezika od Vukovog doba do danas*, značenje „ovca“ je primarno, a „uštrojeni vepar“ sekundarno. Nikad ne može značenje koje je regionalno imati prednost nad onim koje je široko rasprostranjeno.

* uključujući i novi jednotomni Rečnik srpskog jezika Matice srpske

I za kraj, malo narodnih pesama:

Citat:Сан госпоје цара Симеуна

…
На планини што с' овце виђеше,
Млого брава, а на млого страна,
А за њима не има чобана
…
guslarskepesme.com/component/option,com_mtr.....,99999999/

Citat:Цар Лазар и војвода Милош

…
»Господине, славан цар-Лазаре,
Задужбина војводе Милоша,
У наске је безводна планина,
Док нам није чесме направио,
Ми нијесмо могли појит овце,
У нас има три хиљаде брава,
Па направи сребрна корита
И на њима чесме позлаћене,
На чесмама три драга камена,
Сад се виде напојити овце,
Усред ноћи како усред дана.«
…
guslarskepesme.com/component/option,com_mtr.....,99999999/

Citat:Лазар Пециреп

…
Код њи бјеше добра трговина,
Сердар Марко, шест стотин’ овнова.
Западосмо, па им ударисмо,
Обојици главе посјекосмо,
Шест стотина брава плијенисмо,
Здраво Чеву каменоме дођо.
…
guslarskepesme.com/component/option,com_mtr.....,99999999/

Citat:Сењанин Тадија

…
Па он оде овчар-чобанину,
И донесе овна деветака,
Добра јарца од седам година,
Донесе их Сењанин-Тадији.
Оба жива одерао брава,
Па их пусти у јелово грање,
Грана дирне, стоји дрека јарца,
Ован ћути, не пушта аваза.

guslarskepesme.com/component/option,com_mtr.....,99999999/

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

teddy ::Sirius ::Nije to ni prva ni jedina reč koja menja priroritet značenja.

Ne menja prioritet. U svim značajnim rečnicima srpskog jezika od Vukovog doba do danas*, značenje „ovca“ je primarno, a „uštrojeni vepar“ sekundarno.

* uključujući i novi jednotomni Rečnik srpskog jezika Matice srpske

Izvini, nisam bio precizan: menja prioritet u lokalnim značenjima. Rekoh da je tvoja primedba na mestu. Zato sam se i ogradio upravo se pozivajući na njega. U firmi imam ljude iz različitih krajeva i juče spomenem tu reč jer su mi oni dobar ''lakmus'' ; bacim ''kosku'' u obliku brava i poče rasrpava (bogu hvala da neko razgovara o jeziku). Zametnu se čitava gungula , pa skoro i svadja. Nadje se tu čak i naš električar, Slovenac, da čeprka po svojoj zaboravljenoj baštini i proba da nadje u sećanju da li Slovenci kojim slučajem imaju brava. . ...A to su sve ''obični'' autentični ljudi, neopterećeni rečnicima ili predrasudama. Kod nekih je brav goveče i nikako drugačije, kod drugih nerast (nisam siguran šta je to, valjda neki opaki vepar), kod Krajišnika, rekoh, sva marva koja se jede...Još jedni druge ubedjuju da greše, žešće nego nas dvojica sada.
Naravno, daleko mi je od svake pomisli da kao pasionirani lingvista negiram definisane vrednosti reči, samo želim da rasvetlim odakle ''nesporazum''. Ponovo ću citirati jednog mog duhovitog prijatelja koji je smatrao da bismo mi svi sada govorili dva do četiri padeža da se Vuk kojim slučajem rodio u okolini Pirota, Vranja ili Leskovca...
Nadam se da sam sad bio precizniji i da smo se bolje razumeli.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Svakako. Hvala na razjašnjenju. Inače, čestitam na primenjenom metodu. Zaista dovitljivo.

P.S. Dodao sam gore i neke citate iz narodnih pesama, čisto kao ilustraciju koliko dugo se ta reč koristi u srpskom jeziku.

P.P.S. Nerast je neuškopljen vepar.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nađoh i ovaj dragoceni tekst u elektronskoj formi, da ga ne skeniram. Mislim da sam ga obećao Sorelag, ali koristiće i svima drugima koje interesuje istorija jezika.

http://belgrade.icro.ir/pages/41792/nur41_063-092.pdf