online
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18580
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Ево једног мог текста са једног портала, уз одговарајућу сликовну илустрацију из моје архиве.
Говорите српски, па да вас цео свет разуме...
Српски језик нема никог, осим нас, да га брани
Језик јесте активна творевина људског ума, подложна променама. Данас, нажалост, многима то користи као оправдање када у њега уносе непотребне стране речи, или праве нормативне грешке, а многи то називају и ''песничком слободом''. Изговори су начешће - ''данас се тако говори'', ''језик је живо биће'' и слично, без икакве жеље да се сачувају изворне вредности. Погледајмо на које се све начине потискује и уназађује наш језик, његова лепота, суштина, а затим и норма. Потрудићу се да представим честе грешке које угрожавају не само језик, већ и духовно биће народа...А потребно је само мало стрпљења и знања да се оне избегну. Ништа више - и ништа мање.
На свету има преко 7.000 хиљада језика, при чему само 23 обухватају преко две трећине човечанства. Сваки од њих мора да испуни три капитална начела: разумљивост, економичност и милозвучност. Ако некој речи недостаје било која од ових особина, споразумевање се значајно отежава. Када будете читали примере који следе, упоредите их с овим начелима, па ћете лако доћи до бољих решења.
Кад неко жели да остави утисак (а није реч о предавању или научном часопису) онда користи речи-окупаторе. Користимо ми много страних речи и израза (то су речи-путници, речи-туристи или повратници, калкови, итд) и оне су нашле своје место у нашем језику, па их доживљавамо као своје. На пример, ми немамо своју реч за стаклени суд у коме се држи течност, па користимо речи боца (италијанска) и флаша (немачка). Међутим, речи-окупаторе изговарамо по навици, под утицајем средине, или помодарски. То су речи без којих ми можемо, за које имамо много лепше, одомаћене, изразе који су се доказали у језичкој пракси. Међутим, оне се ''гурају'' да заузму место које им не припада, и то им прилично успева. Уверићете се, ако наставите да читате, и уколико вас интернет-стрпљење већ није издало.
Вебинар; зар је тешко рећи интернет семинар, кад смо те стране речи, као и многе друге, већ усвојили?
Тендер; то је део локомотиве, али и пратећи брод у флоти, као и део камиона за терет. Тек после ових значења долази четврто значење - писмена понуда за неки посао, а ми смо га ставили на прво место; при том смо извели и невероватну глаголску именицу тендерисање. У последње време бранимо се од те речи јавним набавкама (постоје, вероватно, и тајне набавке, али и ово је већ напредак).
Менаџмент; где нестаде наша реч организација?
Продукција - а шта ћемо с производњом? То је отишло тако далеко, па се наша група на ФДУ не зове више Организација сценских делатности већ Катедра за менаџмент и продукцију позоришта, радија и културе. Дуго, рогобатно и нагомилано.
Трафикинг; отмице и трговине људима, по свој прилици, умилније звуче када се овако назову.
Мобинг. Нема више малтертирања на послу, шиканирања, истресања, злостављања, иживљавања, кињења, потцењивања, вређања, омаловажавања? Девет речи су стале у једну, а има их још, само што нису за пристојан речник.
Формат. Ево још једне помодарске речи; исправне, али преоптерећене свачим, не само графичким значењем. Неком приликом слушао сам нашег уваженог историчара како изговара следећу реченицу: ''Не знам како су се у почетку Ранковић и његова будућа жена састајали, у ком формату су то радили...'' У ком формату? Вероватно кама сутра или фигуре венерис. То су ти формати.
Емоција; безазлена реч одавно у нашој употреби - само што је сада потпуно потиснула ту лепу српску реч - осећање. Како нестадоше осећања, а надвладаше емоције? Штавише, користе је у једнини (понела ме емоција), а тих емоција (осећања) има више врста...
Антиваксери. Без коментара...
Агенда: нема више подсетника, планова, програма, распореда, циљева, дневног реда. Све је постало само агенда која је елиминисала богатсво речи. Уосталом, шта ми има богато да се изражавамо? Коме то још треба?
Инсајдер. Немојте, молим вас, да се издајице, доушници, цинкароши, друкаре, тастери, певачи, итд, итд, случајно наљуте. Ово 'инсајдер' звучи баш фенси (да се и ја мало разбацујем модерним речима).
Си-ви. Рекао бих да је прекасно објашњавати да нам цуррицулум витае (цв) стиже из латинског, а не из енглеског језика и да би морала да се чита као све латинске, а не енглеске скраћенице.
Ђубријера; није страна реч, већ нешто још горе; немогући спој домаће именице и страног суфикса.
Компјутер и интернет донели су нам речи које неподношљиво лако прихватамо, без икакве жеље да употребимо наше облике, а има их: семпловање, троловање, ремпловање, спамер, хејтер, лајковање, копи-пејст, лузер, јузер, пасворд...Реч бинџовање нећу ни да коментаришем колико је ружна и у свом примарном облику.
Ево и неколико примера који су производ посртања наше језичке културе, а за све њих постоје одговарајуће наше речи : кетеринг, стајлинг, лукинг, фејк њуз, бекстејџ, лајф коуч, фенси, кеширати, утриповати, лајф хакинг...
ЗНАМО МИ ДА ГРЕШИМО И БЕЗ СТРАНИХ РЕЧИ
Списак речи-окупатора је мало дужи, стога се одморимо, накратко, од њих. Уверићете се, у наставку, како нама стране речи, овако стигле у наш језик, нису ни потребне да бисмо уназадали говор. Имамо ми домаћих грешака превише. Представимо само неке, најуочљивије:
''Поздрављам вас испред наше установе''. Баш тако? Изашао човек пред зграду и поздравља нас, уместо да говори у име колектива. При том може стати и испред чланова колектива, неће погрешити...
''Ово је правна држава''; није - него. Држава је инструмент принуде у рукама власти, па је према томе правна - или је нема.
''Ти некакви људи...''. Не може и једно и друго. Или су ти (одређени), или су некакви (неодређени).
''Наше намере су транспарентне''. Транспарентне? Хоћете рећи - провидне? Зашто је толико тешко рећи - јавне, отворене, нескривене, очигледне, јасне, итд? Ето, и ова реч ''појела'' је наших пет речи.
''Поступак је био легалан и легитиман''. И један и други придев односе се на радње које имају упориште у закону, а тек у једној далекој финеси остављају могућност да нешто што је легитимно не буде и легално (рецимо, поступак заснован на моралном и обичајном праву), али говорници који ову флоскулу користе далеко су од те финесе.
''То је одлична новина''. Хм? То је одлична новост? Не, није на то говорник мислио. Он је мислио на свежањ штампаног папира који има граматички облик плуралија тантум. Према томе, могу бити само дневне новине, а не дневна новина.
''Моја маленкост''. Оно што би могло да буде израз скромности, претвара се у увреду самог говорника, јер ниједан човек није маленкост.
''Видећемо се половином месеца''. Којом половином - првом или другом? И у ком делу те половине? Зар није лепше рећи ''средином месеца''. И лепо и тачно.
''Заузели смо став''. Да, приликом вежби разгибавања заузели смо став (стојећи, клечећи, чучећи, лежећи). Иначе, имамо своје мишљење.
''Корона вирус је мутирао''. Није. Мутирао је вирус корона. Класичан удар на нашу норму која каже да је почетни редослед речи у реченици субјекат+предикат+објекат. То може да вам посведочи и Пепа прасе...Пардон - прасе Пепа.
''Познати глумац оженио је манекенку''. Није, није и није! Познати глумац је могао да ожени сина, али са манекенком је могао само да се ожени. Ако му је баш до тога...
''Судија није санкционисао груб старт''. Није ни могао да санкционише. Судија кажњава, а санкције прописује законодавац.
''Дивља депонија''. Животиње могу бити дивље, а депонија може бити нелегална.
''Монументални споменик''. А шта то беше монумент? Наравно, споменик на латинском.
СМС порука -short message service, односно сервис кратких порука. Такав плеоназам може само код нас настати јер је именица порука већ садржана у скраћеници (као и НАТО пакт, СМБ боја, итд).
''Дај ми твој мобилни''. Не могу, треба мени, али број могу да ти издиктирам...
Највећа трачарница на свету, ФБ, донела је неколико синтагми за језичке лењивце, од којих издвајам три: ''срећа, срећа радост'' (чему то безлично понављање?) и ''свашта нешто'' - супростављање (стога и негирање) опште и неодређене именичке заменице. Знам да многи од вас то користе, али ово наша норма дозвољава само у жаргону. Исто је са глаголом запратити ; он не значи пратити, већ испратити, спровести, упутити. Реч је о растајању, пратњи некога у одласку, што они који траже да их пратите (стално), сигурно немају на уму.
Има тога још, али да мало предахнемо до следеће прилике.
|
