veznik na početku

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da li je nepravilno započinjati rečenicu veznikom?

Ali ja mislim da...
I tako smo došli do...

ili ja izmišljam nova pravila (koja inače i kršim)?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Secam se da nam je nastavnica srpskog jezika u OS jos pricala da se pocinjanje recenice veznikom ne smatra nepravilnim, ali da bi trebalo izbegavati takve konstrukcije. Samo u izuzetnim situacijama, kada bi trebalo naglasiti neku radnju.

E, sad, to je bilo jako davno i moguce da sam nesto u glavi pobrkao. Ne bi bilo lose da cika Sirius da neki sken iz neke vazece literature.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Udžbenik kaže sledeće:

''Veznici su nepromenljive reči kojima se povezuju reči (u rečenici) i rečenice u složenoj rečenici.
Pravi veznici su:ili, ali, pa, te, da, dok, jer , ako.
Ostale reči koje se upotrebljavaju u funkciji rečnika svrstavaju se u neprave veznike.
Takve su odnosno-upitne zamenice: koji, kakav, čiji,koliki; imeničke zamenice: ko, šta; predlozi:već, kad, gde, kuda, odakle, dokle, otkad, dokad, kako, koliko , ukoliko, i druge reči koje se upotrebljavaju u zavisnim rečenicama.''

To kaže norma. Onda slede finese. Pogledajmo najpre šta o upotrebi veznika piše u ''Jezičkom priručniku'' Ivan Klajn:








Ovde bi nam pomoć Bojanova dobro došla jer nije samo pitanje stila već i poštovanja norme, bolje rečeno njenog tumačenja. Pročitao sam više rasprava o ovom pitanju i nisam (do sada) pronašao izričit odgovor koji bi glasio ''da'' ili ''ne''. Zašto? Veznicima samo ime kaže kakvu službu u rečenici obavljaju (''Veznici su nepromenljive reči kojima se povezuju reči (u rečenici) i rečenice u složenoj rečenici.''). Po tome bi se moglo zaključiti da njima nije mesto na početku rečenice. Međutim, mnogo puta sam nailazio na rečenice koje započinju sa pravim veznikom ('Dok mi sedimo, oni ne gube vreme', 'Ali, kako vi mislite da mi to uradimo', 'Ako potrčiš, stićićeš ga' itd). U jednoj gramatici veznike koji se nalaze na početku rečenice autor naziva pomoćnim rečima. Na više mesta naišao sam na ''uputstvo za početnike'' da se ''iza veznika ALI na početku rečenice nikada ne piše zarez''. To će reći da autori tih uputstava dozvoljavaju upotrebu veznika na početku rečenice ili je podrazumevaju.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Red je da se zahvalim na odgovorima, ja ću se truditi da veznike izbegavam na početku.
Hvala.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Molim. Jedan kolega mi je skrenuo pažnju na izvanrednu (i, naravno, odmerenu) upotrebu veznika na početku rečenice kod Andrića. Ako je takav jedan stilista mogao da ih koristi naše je da učimo čitajući njegova dela.

• 1Ovo se svidja korisniku: jelkica7
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Upotreba veznika na pocetku recenice jeste jedna od onih laznih jezickih (nazovi) greskama. Jezicka norma nije pravni zakon i ne zavisi od tumaca i tumacenja. Jezicka norma je okvirni skup pravila kojima se, ponavljam, okvirno uredjuje knjizevni jezik. Upotreba knjizevnog jezika je samostalni, kreativni jezicki cin, a ne mehanicko reprodukovanje norme. Mnogo je laznih nedozvoljenih pravila i nije ih tesko prepoznati

Veznici, ako cemo se bas vezati za termin , ne pozvezuju samo reci unutar recenice. Ta definicija je, kao i mnoge gramaticke definicije iz osnovnoskolskih, a ponekad i ozbiljnijih, udzbenika pojednostavljena do netacnosti. Sasvim je normalno da termin asocira na takvu definiciju, ali veznik je, lingvisticki, mnogo kompleksiniji pojam. Veznik, tako gledano, uspostavlja odnose medju delovima teksta. A ti delovi teksta, naravno, mogu biti razlicitog sintaksickog nivoa: od reci, preko sintagme, do recenice i skupa recenica. Slazem se da ni moja definicija nije precizna, jer odnose uspostavljaju i predlozi, ali za razliku od predloga, koji oznacavaju vremenske i prostorne odnose medju pojmovima o kojima iskaz govori, veznicima se obelezavaju neki sintaksicki odnosi. Predlozi, dakle, obelezavaju neke vantekstualne odnose (prostora i vremena), a veznici tekstualne odnose, tj. medjusobne odnose delova teksta i odnose teksta i celine.
Na primeru, to izgleda ovako:

Marko sedi na stolici.
Predlog NA je jezicko obelezje za prostorni odnos dva pojma (Marka i stolice) i moze se definisati kao: na = ,,predmet A jednim delom svoje povrsine pritiska povrsinu predmeta B" (znacenje sam improvizovao).

Marko i Maja sede na stolici.
Veznik I treba samo sintaksicki da poveze dva pojma, ne radi se o konkretnoj vantekstualnoj vezi. Veznik I ovde ima funkciju iskljucivo u tekstu, dakle iskljucivo jezicku.

Sad mozemo i da definisemo veznik: Veznik je sintaksicko srednstvo za uspostavljanje odnosa izmedju delova teksta.

Posto smo jasnije i preciznije definisali veznik, ostalo je lako

Distribucija veznika nije ogranicena pravilom: veznik ne moze biti na pocetku recenice zato sto povezuje rec, jer, zapravo veznik ne povezuje samo reci. Veznik povezuje i recenice

A da ne govorim o nekim kolokacijama sa veznicima. Evo, na primer:

I sada mi se cini da je sve to bila strasna greska.

Ono kvazipravilo, kojeg se strogo drze bake sa cvikama u oronulim skolama, od ove recenice napravilo bi:

Sada mi se cini da je sve to bila strasna greska.

Semanticki, to su dva razlicita iskaza. Presupozicija prvog kaze: i u proslosti (mozda bas u trenutku kad sam to uradio) cinilo mi se da je to pogresno. Druga recenica ne ukljucuje informaciju o tome sta je govornik o svom postupku mislio u proslosti.

Toliko od mene... Nadam se da ce koristiti

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

I te kako...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::Molim. Jedan kolega mi je skrenuo pažnju na izvanrednu (i, naravno, odmerenu) upotrebu veznika na početku rečenice kod Andrića. Ako je takav jedan stilista mogao da ih koristi naše je da učimo čitajući njegova dela.

Ja se prilicno slobodno ponasham ( u govornom jeziku uvek) ,a u pisanom
jeziku tako sto uopste nemam problema da posle neke velike,
zavsrhene rechenice pune mojih ingenioznih ideja stavim tacku.
I sledecu recenicu pocnem( nako mrtva ladna) sa nekim
veznikom tipa ali,kako, niti,iili,vec, ako.Medjutim uvek imam na umu onu cuvenu latinsku
" Quod licet Jovi,non licet bovi", a ja sam kao ovde Jupiter.

Skromnost je moja najveca vrlina.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Umiranje od skromnosti je ružna, naporna i neprikladna smrt za onoga ko veruje u sebe.

Mislim da nam je mladi kolega osvetlio suštinu upotrebe veznika i njegovu ambivalentnu funkcionalnost. Lepo i slikovito. Prema tome - sve je u meri, pa i ta upotreba. Kada bih pet rečenica ,jednu za drugom, započeo veznikom (i to istim), ili bih čitaocu poslao svoju poetičku poruku (iskazanu stilskom figurom ) ili bih konstatovao da sam se previše opustio...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::Umiranje od skromnosti je ružna, naporna i neprikladna smrt za onoga ko veruje u sebe.

Mislim da nam je mladi kolega osvetlio suštinu upotrebe veznika i njegovu ambivalentnu funkcionalnost. Lepo i slikovito. Prema tome - sve je u meri, pa i ta upotreba. Kada bih pet rečenica ,jednu za drugom, započeo veznikom (i to istim), ili bih čitaocu poslao svoju poetičku poruku (iskazanu stilskom figurom ) ili bih konstatovao da sam se previše opustio...

Sve zavisi od toga kome pishesh pismo. Ako pishesh onom cuvenom punkovinku kome nema ko da pishe, on se obraduje iako su veznici na pocetku svake rechenice ( vazi i za ljubavna pisma)

Sve je stvar momenta,ukusa,filinga

Ali je i to umetnost