|
|
|
Poslao: 28 Jun 2014 12:46
|
offline
- Sorelag
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 31 Dec 2005
- Poruke: 2408
|
Džeferdar je puška kremenjača, je li tako? Svi znate završne stihove "Gorskog vijenca", reči vladike Danila Vuku Mandušiću:
"Mrtvu glavu ne diže iz groba
ni prekova bistra džeferdara.
Zdravo tvoja glava na ramena
ti ćeš drugu pušku nabaviti
a u ruke Mandušića Vuka
biće svaka puška ubojita!"
Znate i da je Njegoš dramu (istragu poturica) smestio na kraj 17. veka. Pretpostavljam da u 17. veku nije bilo baš tako lako posedovati džeferdar: čovek je mogao da pušku otme protivniku u borbi, da je kupi, a verovatno nije bila jeftina, ili da je dobije za svoje zasluge od vladike. Da li su se u 17. veku izrađivale puške domaće proizvodnje u Primorju? Sad se moja pok. profesorka Đurđica Petrović prevrće u grobu: ona koja je godinama radila po arhivima u zemlji, a najviše u dubrovačkom, bila je priznati stručnjak za oružje (valjda jedina od svih žena) i predavala nam je o tome, ali ja sam sve zaboravila.
Malo sam promašila temu. Ne želim da oftopikujem, ali tokom čitanja nameću se razna pitanja; neka su jezička, a neka istorijska. Moderatori, naravno, mogu da premeste post u odgovarajuću temu.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 28 Jun 2014 13:20
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18550
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Ова реч је, наравно, персијска , а стигла нам је преко Турске (џефхер-дар). Пушка је , иначе, као оружје била скуп производ, а џефердари су при том украшавани, понекад веома богато, вишеструко вреднија од себе саме.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 28 Jun 2014 19:03
|
offline
- Pridružio: 03 Okt 2008
- Poruke: 551
|
Sorelag ::Džeferdar je puška kremenjača, je li tako? Svi znate završne stihove "Gorskog vijenca", reči vladike Danila Vuku Mandušiću:
a najviše u dubrovačkom, bila je priznati stručnjak za oružje (valjda jedina od svih žena) i predavala nam je o tome, ali ja sam sve zaboravila.
Malo sam promašila temu. Ne želim da oftopikujem, ali tokom čitanja nameću se razna pitanja; neka su jezička, a neka istorijska. Moderatori, naravno, mogu da premeste post u odgovarajuću temu.
Tako je  ( ovde mislim na silna pitanja koja se tokom citanja namecu)
Da li znate sta je sablja dimiskija?
I da li i rec sablja potice iz persijskog?
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 29 Jun 2014 09:27
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18550
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Наравно да знамо, то је знао и Ђура Јакшић  Сабља из Дамаска, код нас искварено - ''димискија''. Друга теорија каже да су продаване у Дамаску (а да се не зна где су прављене), а трећа да су добиле име по текстури дамаста. Код нас су прављене у Сарајеву и Призрену. Конкретно, у Призрену је почетком осамдесетих још живео филиграниста (код Шедрвана) чија је породица производила те сабље.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 22 Jul 2014 12:55
|
offline
- Sorelag
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 31 Dec 2005
- Poruke: 2408
|
Šta znači reč struga, struge? Relativno je česta u slovenskoj toponomastici na Balkanu (ako je uopšte reč slovenska) i sigurna sam da ima narodno značenje koje smo zaboravili. Da li je to neki prelaz ili prolaz, npr. onaj koji je iskrčen kroz "obalu", kako se u nekim krajevima Srbije zove prirodna međa/ograda obrasla drvećem, žbunjem i sl.?
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 22 Jul 2014 14:43
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18550
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Ограђен тор за овце. Исто тако се зове и та ограда око тора, али и рупа у тој огради (!). Поподне ћу погледати и код Вука, па и код Скока.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 22 Jul 2014 15:04
|
offline
- Sorelag
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 31 Dec 2005
- Poruke: 2408
|
Nisam mislila na reč strunga (kao u izrazu "glada za strungom"), koja zaista označava kolibu sa torom/oborom za stoku u oblasti katunskog stočarenja, nego baš na strugu. Možda je pogrešno asociram sa drugom zanimljivom rečju, ostruge: struga kao prolaz kroz ostruge. Domišljam (jalov posao laičkih "lingvista"): obor se ograđuje plotom od pruća ili trnja.
U svakom slučaju, treba nam stručna etimologijska ekspertiza.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 22 Jul 2014 18:10
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18550
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Napisano: 22 Jul 2014 16:31
Управо то што сам написао даје велики Речник Матице. Струга . Краткосилазни акценат (наравно, на првом слогу). Погледаћу и у етимологијске речнике па ћу ти јавити. То ми је у канцеларији.
Dopuna: 22 Jul 2014 18:10
Вук: на вратима од тора мали торић у коме се овце, када се из тора изгоне, дочекују и музу.
У Црној Гори: велики тор у коме је 300 до 400 оваца.
Да не бих прекуцавао, ево ти снимак странице етимологијског речника Петра Скока са описом ове речи.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 22 Jul 2014 18:52
|
offline
- Sorelag
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 31 Dec 2005
- Poruke: 2408
|
Srdačno zahvaljujem. 
Mada, nisam bila ni tako daleko (rupa u plotu; otvor; tesnac).
Možda moje laičko domišljanje odražava semantički razvoj tog romanizma, vlahizma u zapadnoj Srbiji.
Rekoh ja, svi smo mi vlasi, po jednoj liniji ili po obema. Šala mala, trenutno se bavim vlasima i Vlasima. Gornji izraz očigledno potiče iz terminologije balkansko-karpatskih stočara.
Ove latinske i grčke reference me navedoše da kopam po jedinom rečniku savremenog grčkog koji imam: ο τραγὀς - jarac.
|
|
|
|
|
|
