Turist je lice koje obavlja kružnu šetnju, ali je sasvim jasno da sva takva lica nemaju isti cilj u kretanju.
Godine 1937. u Društvu naroda je usvojena sledeća definicija:
"Turist je svaka osoba koja se na svom putovanju izvan stalnog mesta boravka zadržava najmanje 24 časa"
Iz ove najopštije definicije izvedene su i bliže odredbe, po kojima su turisti ona lica koja putuju:
a) zbog razonode ili iz porodičnih i zdravstvenih razloga
b) kao učesnici skupova različitih vrsta - naučnih, administrativnih, diplomatskih, religioznih, sportskih i dr.
c) radi obavljanja različitih poslova
d) kao učesnici pomorskih krstarenja čak i ako su kraća od 24 časa (posebne grupe bez potrebe poznavanja mesta stalnog boravka)
Ne smatraju se turistima:
a) lica koja traže zaposlenje ili žele da obavljaju svoju profesiju
b) studenti i đaci u internatima
c) lica koja traže stalno nastanjivanje
d) pogranično stanovništvo koje je stalno nastanjeno u jednoj, zaposleno u drugoj zemlji
е) tranzitni putnici, koji se ne zaustavljaju u toj zemlji, čak i ako njihovo tranzitiranje traje duže od 24 časa
Na konferenciji Ujedinjenih nacija u Rimu 1963. god. posvećenoj međunarodnim putovanjima i turizmu, uveden je i pojam "posetilac". Pod ovim pojmom se podrazumevaju sva lica koja posete zemlju ili mesto izuzev onih koji traže stalno ili privremeno zaposlenje.
Problem usaglašavanja statističkog i teorijskog pojma turiste ostaje i dalje otvoren. Ostanemo li dosledni u teorijskom objašnjavanju pojmova, odmah ćemo zaključiti da se turističko kretanje kao izraz rekreativne i kulturne potrebe može realizovati i u vremenu kraćem od 24 časa, ali i cela godina ne mora biti njegov maksimalni limit. Čini se da bismo napravili istu grešku, ako bismo za razne vrste kretanja pronašli zajedničko prikladno ime, ako sve to nazovemo turizmom.
Usvajanjem šireg pojma "posetilac" brišu se razlike između statističkog i teorijskog tretmana turiste.
Možemo govoriti o užem i širem pojmu turiste. U širem smislu turistima nazivamo sve posetioce nekog mesta bez obzira na cilj poseta (sezonski radnici, vojnici, i đaci su privremni stanovnici a ne posetioci) a u užem smislu - turisti su oni posetioci čiji je cilj kretanja rekreativna ili kulturna potreba. U svakom slučaju posetioci su turisti jer oni obavljaju kraće ili duže kružno kretanje, odnosno putovanje u odnosu na mesto stalnog boravka, a ako je takvo kretanje i izraz njihove kulture ili rekreativne potrebe onda su oni turisti u najužem smislu te reči.
|