Sitoštampa - tajne zanata

• 13Ovo se svidja korisnicima: KlinkaPalacinka, drummer, Sorelag, real, sitostampabg, Brano, mcrule, mpman, Rogi, CyberSrbin032, acikabig, ivance95, Dubara
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Na molbu našeg novog člana otvoriću ovu temu sa željom da pomognem svima onima koji su se posvetili ovoj štamparskoj tehnici koja se, posle više od dve hiljade godina, još uvek odupire aktuelnim tehnologijama.


Najveći problem pri započinanju ove teme bio mi je (a to će do kraja i ostati) moja procena kada treba stati, odnosno šta sve da ne preskočim , a da pri tom budem jasan i koristan. Zbog čega? Zato što je sitoštampa kompeksna štampa u kojoj i jedan preskočen ili loše naučen korak može da dovede do promašaja u krajnjoj liniji.

U situ postoje dva pravila (postoje dve hiljade pravila, blago rečeno), ali su ova dva dominantna:

1. U sitoštampi nema sitnica!

Za razliku od mnogih tehnika ljudskog roda u različitim oblastima (gde možete da se ''vadite'' kod nekog propusta u toku rada i da ga nadoknadite ili popravite u daljem procesu) u situ su svi postupci podjednako važni i presudni za dobijanje končanog proizvoda - štampanice. Koliko god vam neki deo rada izgledao bezazleno i moguć za korekciju, nemojte se zavaravati - i najbizarnija grešcica ili previd dovodi do oštećenja ili uništenja štampanice, pa time i materijalne štete.

2. U sitoštampi nema štreberskog učenja!

Posedujem zavidnu grafičku biblioteku. Ne bih da se hvalim, ali u njoj se nalaze knjige koje su bile neprocenjiv izvor mog teorijskog znanja vezanog za sitoštampu. Nabrojaću samo neke, a neka vam to istovremeno bude lepa prilika da se podsetite šta vam u vašoj stručnoj biblioteci nedostaje:

-Mesaroš : ''Grafička enciklopedija'', kapitalno izdanje!
-''Sitotisak'', Zvez Apolonio i Vida Hudovšek, prva knjiga koja se kod nas pojavila o sitoštampi ! Objavila ju je sredinom sedamdesetih godina ''Mladinska knjiga'' koja je tada imala knjižaru u onom pasažu kod bioskopa ''Odeon'' u ulici Narodnog fronta.
-Grafički leksikon , Helio Klajn
-Emil Ruder ''Tipografija''. Ta knjiga je posvećena tipografima, ali se bavi grafičkim oblikovanjem, presudnim za dizajn u sitoštampi

Razne brošure koje su povremeno izlazile u privatnoj režiji i ne nabrajam jer sam ja sam mogao da napišem bolje od njih. Među stručnom literaturom izdvajam sva izdanja grafičke škole na Novom Beogradu i Zavoda za udžbenike (prilažem i jedan sken kao ''dokaz'').

Čemu su me sve ove (i mnoge druge) knjige naučile i u šta sam se uverio?

Ni u jednoj, osim opštih načela, nije pisalo ništa slično nekoj drugoj! Kao da su pisali o različitim tehnikama. Pri tom, u toku svoje prakse ušao sam u bar pedesetak sitoštamparskih radionica (od ''partizanskih'' u podrumima, do onih u halama) i ni u jednoj se nije u potpunosti poklapala proizvodna linija. To znači da je svako razvijao svoj model rada, zasnovan na opštim znanjima, ali sopstvenim iskustvima.

Šta me kvalifikuje da mogu da ''delim lekcije'' o sitoštampi? Ja sam, lično, obučio ili direktno omogućio da se sitoštampom profesionalno bavi deset različitih radionica. Obavio sam ono, što se danas zove ''transfer tehnologije''. Svi ti štampari i danas rade sa sitom, a mnogi su svoju ponudu proširili i drugim tehnikama, pre svega ploterom, katerom i printerom.
Kada je reč o materijalima na kojima sam štampao, mogu reći da nisam štampao samo na vazduhu i na vodi...zato što se pomeraju. Neprekidnog sitoštamparskog staža imam tačno 30 godina. Neprocenjivog iskustva...

Da ne bismo gubili vreme na objašnjavanje vrsta štampe, ukucajte na Vikipediji tražene odrednice pa ćete lako utvrditi da je sitoštampa jedna od četiri vrste štampe (određeno prema mestu štampanice u odnosu na štamparsku formu) i da se još zove štampa protiskivanjem (boje).

Ona u sebi, načelno, sadrži tri faze rada:

1.Priprema predloška (ona se sada radi na printeru, a štamparski ''šabloni'', odnosno ''filmovi'' izvlače se na pausu). Predložak treba da bude ''dekujući'', odnosno svetlonepropustan. Prinip je sledeći: na podlozi (''filmu'') koji je svetloporpustan kao motiv za štampu nalazi se ono što ne propušta svetlo. Dakle, ako nemate štampač ili vam je skupo da izvučete neku prostu formu (recimo, veliki broj za dres), jednostavno ga isecite od crvene folije (ona ne propušta svetlo) i stavite na sito prilikom razvijanja.

2. Priprema sita.

Na čisto(odmašćeno) sito, bez tragova prethodne emulzije ili boje, nanosi se fotoosetljivi sloj. On se priprema u recepturi 10:1. Emulzija je dvokomponentna i kupuje se u slobodnoj prodaji. Sastoji se od kilograma noseće mase (guste kao kiselo mleko) i senzibilizatora (najčešće natrijumbihromata). Senzibilizator (žuto-narandžasta tečnost) meša se sa glavnim delom emulzije i drži se u staklenoj ambalaži u mraku.

Emulzija (poželjno je da nije starija od mesec dana) navlači se na sito (najpre iznutra a zatim spolja u svim smerovima) u uslovima ''mračne komore'', odnosno pri crvenom svetlu! Zašto? Zato što je fotoosetljiva i prerano eksponiranje svetlu uništiće sloj. Višak emulzije pokupi se istom ''raklom'' (mala posuda koja liči na ''valov'', odnosno duguljastu, pravilnu plehanu formu u koju možete sipati dovoljno emulzije). Na zadnjem delu 'rakle' nalazi se rukohvat radi njenog lakšeg manipulisanja.
Kada je emulzija nanesena na sito, ona se u situ osuši fenom ili sušilicom, ili se (zimi) prisloni na radijator. Za pet minuta je suva . To se može proveriti time što se pipne rukom pri obodima sita, a može se videti i kao refleksija. Na mestima gde je još mokra, ona se presijava.

Kada se emulzija osuši, sito se spušta na čvrstu podlogu (staklo). Ta podloga, staklo je uža od unutrašnje dimenizije sita kako bi sito moglo na nju da se ''nasadi''. Na sito zatim stavljamo paus NAOPAKO (šihta kotra šihtu), da se ne čita! Preko toga stavimo teško staklo (kao vakuum pritiskivač) i uključimo rasvetni reflektor. O dužini ekspozicije (koja podseća na fogografsku) govorićemo posle. Kada smo eksponirali sito, isključujemo svetlo i u kupatilu (koje treba da bude u sastavu radionice da sito ne bismo izlagali dodatnom dnevnom ili veštačkom belom svetlu) isperemo snažnim mlazom vode sito. Na mestu gde je film svojim tamnim delovima ''zaštitio'' emulziju od ''parenja '' sa svetlom (vrlo slično postupku razvijanja fotografije'') ona će biti suva pod rukom, ali ''povrediva'', odnosno osetljiva na vodu. Okolni delovi, koji su se ''parili'' sa svetlom , ostaće zapečeni i otporni na bilo kakvu snagu mlaza.
Sito potom osušimo i ono je spremno za štampu.

Napomena:
Postoje dve vrste ekspozicije sita: odozdo svetlo i odozgo svetlo. To znači da, ako se osvetljava odozdo, da morate da imate rasvetni sanduk (koji je prilično složen za konstrukciju i zauzima mnogo mesta) i da se film stavlja ''šihta u šihtu'', odnosno licem dole.
Ako osvetljavate odozdo, to možete da uradite i na samom sitoštamparskom stolu, a da vam rasvetna tela budu u sklopu tavanice i da se ukljčuju samo po potrebi.


3. Štampa

Sitoštamparski ram (''sito'') stavljamo u stegu ili na šarke kojima ono sa štamparskim stolom obezbeđuje preciznu vezu i štampu uvek na jednom mestu. Pripremimo sito (blankiramo ga pvc trakom) izaberemo rakel određene dužine i kakvoće) protisnemo boju za dve-tri makulature (probna otiska) i poćinjemo štampu. Štampanice odlažemo u sušilicu koja može biti u obliku stalaže sa nategnutim žicama ili strunama na svakom ''spratu'', odnosno etaži.

E, sad, da ja ne bih nešto preskočio ili se zapričao, predlažem da ovde zastanem i da odgovaram na pitanja, jer će tako ''obuka'' biti lakša. U obuci ne zaboravite da pitate i za vrste materijala (boje, folije, itd), a ja neću zaboraviti da priložim sken jedne od knjiga koje imam o sitoštampi...ali, kao što napisah, ovo je jedna od tehnologija koja se MORA naučiti na licu mesta i tu udžbenici pomažu samo da uporedite svoje znanje i iskustvo ili vidite kako to drugi rade.

• 1Ovo se svidja korisniku: Sorelag
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Radila sam sito štampu. Ništa značajno i mnogo, ali sam bila u dodiru sa njom. Nimalo naivno!
Ne znam prve dve faze pripremanja sita, mi smo sito u školi dobijali gotovo - koliko znam, profesoru je radila neka firma.

Razvlačenje boje rakelom po situ, sve mi je to nekako bilo zanimljivo. Opet shvatiš koliko nije nimalo lako kad uzmeš u svoje ruke.
Veoma lako može da propusti više boje, zamaže i uništi materijal.
Sito štampu smo najviše radili na materijalu kojim smo presvlačili hilzne i pravili kutije za diplome.

Takođe, sito štampu sam dobila za diplomski - Kutija za papir sa sito štampom.
Kutiju koju sam radila oko pet sati, od kojih je više od dva časa posvećeno presovanju.

Da, istina - džaba priča ako neko to nije video uživo, kako to funkcioniše. Nije osetio.

Danas mi je žao što sam tek po završetku škole shvatila koliko volim grafiku i koliko sam više vremena trebala da posvetim istoj, a manje kajanju što nisam upisala umetničku.
Sreća pa sam se, na vreme, uključila praksi i izrada grafičkih proizvoda mi ne predstavlja problem.

• 2Ovo se svidja korisnicima: KlinkaPalacinka, mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Posle štampe sledi i ona, ''nevidljiva'' faza - pranje sita, odnosno odstranjivanje stare boje i emulzije, otklanjanje ''duhova'', itd.

Inače, snimanje sita jeste veoma bitan proces (mada, kako naglasih - u situ je sve bitno) i kod njega mnoge finese odlučuju : finoća pripreme, gustina sita, temperatura vazduha, itd. Sa pažljivim eksponiranjem dobar sitar može da razvije i rastersku pripremu i da štampa, uz dosta strpljenja i veštine i višebojne otiske. Godinama mi već mnoge kolege donose sita na razvijanje i dobro razvijeno sito je prvi dokaz majstorstva u situ. Znam mnoge kolege širom Srbije koji ne razvijaju sami sito. A nije neka posebna nauka, samo se treba dobro obavestiti i nikad se ne opuštati. Minut je dovoljno da se sito preeksponira ili podeksponira, i eto belaja...Ajd Jovo nanovo, a to košta...I vremena i para.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius, najlepse hvala za trud koji ulazes kako bi nam pomogao. Mene konkretno zanima, kako bih mogao da napravim sto za prosvetljavanje sita tj. 'vadjenje' sita. Video sam jedan od tvojih ranijih postova o tvom ' rasvetnom bloku ', te bih te zamolio da mi pomognes oko detalja. Ovo je moja e-mail adresa, pa ako budes imao vremena i dobre volje mozes mi poslati info i tamo : sitostampabg@gmail.com

• 3Ovo se svidja korisnicima: mcrule, KlinkaPalacinka, CyberSrbin032
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 31 Jul 2011 16:21

Može biti da ću se ponoviti, no pošto se ovde bavimo tajnama sitoštampe u korist svih, napisaću opet:


Ima sto načina da se ''prosvetli'' oslojeno i za ekspoziciju spremno sito. Taj postupak neko zove ''vađenje sita'', neko ''snimanje'', neko ''razvijanje'', a može i ekspozicija. Zovimo ga onda snimanje sita, radi lakšeg praćenja.

1. Na sto na kome vršimo snimanje sita postavimo odgovarajuću podlogu za sito. Ja na četiri podmetača (to mogu da budu čak i cigle), stavim staklo koje je nešto uže od unutrašnje dimenzije rama sita koje se snima (kao kad bi stavio auto bez točkova na ''klocne''). Dakle, pošto imam nekoliko vrsta sita (po dimenzijama), ja imam nekoliko stalno pripremljenih stakala. Preko tako prpremljenog ''postolja''' (koje možeš da zamisliš kao ploču AxBxC ) stavi se tamna prostirka (crna krpa, prostije rečeno) koja služi da spreči refleksiju stakla ispod sita.

2. Na tako spremnu podlogu ''natakneš'' sito.
3. Na to sito staviš pripremu (paus) i gledaš da ona ne ide baš na centimetar - dva do krajnje ivice sita već ostaviš neiskorišćen prostor na situ u ''pojasu'' od tri do četiri centimera. To je stoga što će ti biti posle lakše da ''blankiraš'' sito pvc trakom radi pedantnog štampanja, kako ne bi prodirala boja tokom rada.
4. Preko toga staviš neko teško staklo(čisto, naravno) koje služi za ''vakumiranje'' pripreme, odnosno što boljeg prijanja pripreme na sito, kako svetlo ne bi ''podlivalo'' i pri dom dalo flekavu, razmrljanu pripremu.

5. Zatim uključiš dva reflektora od po 500 w koji se od stola nalaze na visini od 100-120 cm i eksponiraš sito u zavisnosti od potrebe od 10 do čak 30 minuta. To moraš da utvrdiš eksperimentalno.

Neko to radi i onim dvostrukim ručnim reflektorom za snimanje svadbi, neko baterijom neonki odgovarajuće snage. Princip je - što jače svetlo, to kraća ekspozicija.

Uostalom, ako nije ovo bilo jasno, odoh ja da fotografišem pa da priložim.

Dopuna: 31 Jul 2011 17:09

Jedna slika, kao hiljadu reči.

Evo sada jednog ''fotostripa'' kojim će neke stvari biti lakše za razumevanje:



1. Pripremljeni ''nosači'' za podlogu sita. Kao što vidiš, za ovu priliku to su bele cigle (one se ne ''krune''). Razmakneš ih po potebi, za veličinu sita. Ako je sito vrlo veliko pa su cigle razmaknute, onda i u sredinu staviš još jednu:



2. Preko tih cigala staviš staklo i prekriješ ga crnim platnom. Ja sam ovom prilikom stavio dasku (šeprloču) prevučenu crnom folijom. Isto je, a neće se razbiti:




3. Evo i sita, ''nataknutog'' na podlogu. Obrati pažnju! Sito nije oslojeno već je stavljeno čisto, radi pokazivnja. Na njemu se nalaze dve istovetne pripreme. OVA DESNO je ispravna za normalnu štampu!

Ovu levo stavićeš ''da se čita'' (kao što sada stoji) samo ako hoćeš da štampaš providne nalepnice, pa u tom slučaju mora da se štampa naopako, kako bi se štampanica čitala kad se odlepi i stavi na staklo.

Dakle, ova desno priprema (koja stoji naopako - šihta kotra šihtu) je ispravna za uobičajenu štampu. Preko priprema stavljeno je debelo , teško staklo kako bi bez problema pritisnulo pripremu, odnosno ''vakumiralo''.







4. Evo i seta od dva reflektora po pola kilovata. Mogu i jači. Nalaze se iznad stola, a sito se stavlja direktno ispod njega, pod što približnijim normalnim uglom.





5. Limena ''rakla'' (posuda) u koju naspem fotoosetljivi sloj, emulziju, pa onda navlačim preko sita.



6. Rakeli od specijalne gume poređani po veličini. U zavisnosti od veličine sita i štampanice uzimaš onaj koji ti treba. Naravno, posle štampe uredno se očiste.




7. Sušilica. Kod mene je to ''stalaža'' napravljena od pecaroške strune. Na njoj imam gotovo 20 kvadratnih metara prostora ! Može da podnese čak i teške štampanice - rokovnike. Štampao sam po hiljadu majica a da ne izađem iz radionice. Dok dođem do gornje stalaže, one dole su odavano suve.



8. I, naravno, poruke klijentima. Kada sam to stavio, rešio sam mnoge probleme u rokovima i naplati...

• 2Ovo se svidja korisnicima: mcrule, Einmana
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius, odlicna tema i objasnjenja.....

Na ovim slikama vidim da razvijas sita reflektorima odozgo. Ja sam radio na drugaciji nacin.
Sanduk, u kojem su postavljenje neonke ( cini mi se 6 kom.). Sanduk je iznutra bio oblozen alu folijom, i sa gornje strane (radna povrsina) deblje staklo. Predlozak od paus papira se stavlja direktno na staklo, zatim pripremljeno sito, a na sito komad stakla i par knjiga

• 2Ovo se svidja korisnicima: comi_pfc, mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Naravno. Prednost te metode je što daje uvek rezultat. Nema omašaja jer su neonke ''nežne'', nisu agresivne pa je dužina ekspozicije fleksibilna. Reflektori odozgo daju ''agresivno'' svetlo i moraš da ''na štopericu'' radiš, ali i to je neko majstorstvo, zar ne?

Nedostaci: treba ti majstor da napravi tu sandučinu, staklo za vakumiranje se nezgodno ulaže i izlaže i, što uopšte nije beznačajno, zauzima mnogo prostora. ''Mojom'' metodom možeš da razvijaš sita i B/0 formata, a na sanduku samo onolika sita koliki je sanduk.

Dakle, bolje ova, ''vijetnamska'' metoda ( u smislu jednostavnosti) nego taj sanduk. Sanduk može da se iskombinuje i od profesionalnog kućišta za osvetljavanje ofset ploča, ali sve to košta i, rekoh, traži prostor...Kog ponekad nema. Ovako, sto na kome razvijam sito istovremeno služi i za štampu i za razvijanje....

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hvalahvalahvalahvalahvalahvalahvalahvala !! Naprosto nemam dovoljno reci kako bih opisao kolilko sam zahvalan za sve ovo sto si napisao, slikao objasnio .. Nikada nisam imao priliku da to vidim uzivo a kamo li da mi neko to ovako detaljno objasni ! Ako ikada budem u poziciji da pripremim i nabavim sve sto mi treba za sito stampu ( kao sto rekoh za sada imam samo karusel ), moras doci da prisustvujes prvoj odstampanoj majici, i to kao pocasni gost ! : )

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

sitostampabg ::Hvalahvalahvalahvalahvalahvalahvalahvala !! Naprosto nemam dovoljno reci kako bih opisao kolilko sam zahvalan za sve ovo sto si napisao, slikao objasnio .. Nikada nisam imao priliku da to vidim uzivo a kamo li da mi neko to ovako detaljno objasni ! Ako ikada budem u poziciji da pripremim i nabavim sve sto mi treba za sito stampu ( kao sto rekoh za sada imam samo karusel ), moras doci da prisustvujes prvoj odstampanoj majici, i to kao pocasni gost ! : )

Наравно. Имао сам пре петнаестак година карусел и продао сам га јер је тада био неисплатив. Морао сам уз њега да правим и ''тунел -сушилицу'' и све остало. Ако ти шта још треба од упутстава, само питај. Има ту још мали милион ''ситница'' неспоменутих: како се намештају пасери, пере сито, навлачи мрежица, итд, итд...Које се боје зашта користе...

• 1Ovo se svidja korisniku: sitostampabg
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

sitostampabg ::Hvalahvalahvalahvalahvalahvalahvalahvala !! Naprosto nemam dovoljno reci kako bih opisao kolilko sam zahvalan za sve ovo sto si napisao, slikao objasnio .. Nikada nisam imao priliku da to vidim uzivo a kamo li da mi neko to ovako detaljno objasni ! Ako ikada budem u poziciji da pripremim i nabavim sve sto mi treba za sito stampu ( kao sto rekoh za sada imam samo karusel ), moras doci da prisustvujes prvoj odstampanoj majici, i to kao pocasni gost ! : )


Do odstampane prve majice trebace ti dosta rutine , nazalost sito stampa nije vise toliko isplativa kao pre...