offline
- RIA
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 20 Feb 2005
- Poruke: 2841
- Gde živiš: Around Belgrade
|
Citat:Mališani sa smetnjama u razvoju u redovnim vrtićima
Razbiti predrasude i pomoći deci
U gradskim vrtićima upisano je oko 200 dece sa različitim vrstama hendikepa, a u Gradskom sekretarijatu za socijalnu i dečiju zaštitu istakli su da će njihov cilj biti nastavak prihvatanja što većeg broja dece sa posebnim potrebama u redovna obdaništa.
Kako je rekla gradski sekretar za socijalnu i dečiju zaštitu Ljiljana Jovčić, broj dece sa posebnim potrebama koja se upisuju u razvojne grupe pri redovnim vrtićima je u porastu, pošto ih je do pre dve godine bilo 174, a sada ih je oko 200.
- Bitno je da roditelji dece sa smetnjama u razvoju prihvate svoju decu i ne kriju ih. Naravno roditelji ostale dece treba da razbiju predrasude i pomognu svojoj deci da privatne različitosti - poručila je Jovčićeva.
Prema njenim rečima, pored razvojnih grupa oko 0,2 odsto dece sa smetnjama u razvoju upisano je i u redovne vrtićke grupe. Tačan broj nije moguće odrediti zbog toga što je izvesno da kod takve dece postoji neka vrsta ometenosti, ali se njihova precizna kategorizacija ne vrši pre pete godine.
- To su ona deca koja posle vrtića ne moraju otići u specijalne škole, možda im je bio potreban samo podsticaj sredine da se usavrše i razviju - istakla je gradski sekretar za socijalnu i dečiju zaštitu. Ona je napomenula da je za upis detata sa smetnjama u razvoju u redovan vrtić potrebno da postoji nalaz lekara iz doma zdravlja, kojim će se opisati vrsta i stepen ometenosti, a svoju procenu treba da da i stručni tim predškolske ustanove u koju dete treba da bude primljeno.
- Naša strategija i tendencija je da se sva deca sa smetnajma u razvoju uključuju u vrtiće, uključuju i u škole. Pri tome ne treba zanemariti ni činjenicu da postoje deca koja nikada ne mogu pohađati redovne škole i da se prema njima moraju primenjivati specijalne vrste usluga - kazala je Jovčićeva.
Ona je istakla i da svi vrtići u koje su upisana deca sa hendikepom moraju biti apsolutno prilagođeni toj deci. U razvojnim vrtićkim grupama postoje i deca koja koriste kolica. Uklanjanje barijera je ono što je počelo, ali naravno mora se intezivirati kako bi sve institucije koje se bave decom apsolutno mogle da budu dostupne njima. Jovčićeva je podsetila i da u razvojne grupe pri redovnim obdaništima može biti upisano od šestoro do osmoro dece. Sa njima rade dva defektologa, a na usluzi je i stručni tim vrtića, pedagozi i psiholozi. Grupe su najčešće sastavljene od dece sa različitim vrstama hendikepa. Deca sa smetnjama u razvoju u predškolskoj ustanovi mogu ostati do dvanaeste godine. Beta
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Dopuna: 22 Feb 2008 22:25
Citat:
Kompanija Delta Maksi potpisala ugovore sa Društvom za pomoć osobama ometenim u razvoju "Stari grad" i Udruženjem "Banka hrane"
Pomoć onima kojima je najpotrebnija
U želji da se unapredi rad institucija koje se brinu o društveno ugroženim grupama, kompanija Delta Maksi juče je potpisala ugovore o trajnoj saradnji sa humanitarnim organizacijama "Društvo za pomoć osobama ometenim u razvoju" Stari grad i Udruženjem "Banka hrane". Ovim ugovorom Delta Maksi se obavezuje da će pomenutom Društvu obezbediti 1.200.000 dinara godišnje ili 100.000 dinara mesečno za plate zaposlenima i kupovinu potrebština, a Udruženju "Banka hrane" nabaviće 3,6 tona hrane godišnje ili 300 kilograma hrane svakog meseca (osnovne životne namirnice) koju će ona dalje distribuirati najsiromašnijim građanima.
Dragan Filipović, generalni direktor Delta Maksija rekao je da već pet godina najveći prodavac hrane kod nas, nastoji da izađe u susret svima kojima je pomoć zaista neophodna.
- Sve uspešne svetske komapanije, među kojima je i Delta, ne gledaju samo na profit, već i koliko su socijalno i ekološki angažovane. Zato ćemo se i ubuduće truditi da se duštveno još više angažujemo, i što budemo veći i uspešniji, više ćemo izdvajati za ljude kojima je pomoć potrebna - naveo je Filipović. Ova kompanija biće otvorena i za pužanje pomoći područjima ugroženim vremenskim nepogodama.
Prema rečima Dejana Kozića, predsednika Društva za pomoć osobama ometenim u razvoju, ova donacija će pomoći da jedini besplatni dnevni centar u Beogradu za osobe ometene u razvoju, nastavi sa normalnim radom.
- Do sada je bilo pomoći od Ministarstva za rad i socijalnu politiku, kao i Stari grad, ali budžet se smanjio, tako da će nam ovo dobro doći, pre svega našim korisnicima kojih sada imamo oko 70 - rekao je Kozić. Usluge dnevnog centra na Studentskom trgu 18, koji radi već deset godina, do sada je dobilo 550 korisnika uzrasta od jedne do 60 godina, iz svih delova Beograda. Cilj ovog boravka je da osim čuvanja, decu i uopšte sve korisnike osposobi za rad (neki dobijaju i platu za neke radove) i izvuče iz izolacije - rekao je kaže Kozić. S druge strane, humanitarno udruženje "Banka hrane", osnovano 2006. godine. Samo u toku prošle godine obezbedilo je 25 tona namirnica od donatora, odnosno hranu je dobilo 25 hiljada najugroženijih građana. Donacijom Delta Maksija, kako je najavljeno, biće snabdevane najsiromašnije porodice.
- Mnogi od nas nisu ni svesni koliko je ljudi siromašno u našoj zemlji. Prema poslednjim podacima, oko 500.000 ljudi živi ispod granice siromaštva, odnosno imaju primanja niža od 8.800 dinara. Samo 130.000 njih ili 45.000 porodica prima materijalnu pomoć, koja se kreće od 4.310 dinara za jednočlanu do 8.625 dinara za porodicu sa pet i više članova. Ostalih 370.000 dobija povremenu ili nikakvu pomoć, tako da im ovo što im mi uz pomoć donatora obezbedimo, mnogo znači - istakla je Miroslava Anđelić, saradnik Udruženja "Banka hrane".
U najavi nove akcije
Od brojnih akcija koje je ovo udruženje sprovelo značajne su akcija prikupljanja hrane "Budimo solidarni" u dva beogradska Tempo centra, donacija institutu za onkologiju Vojvodine, pomoć najsiromašnijim porodicama na opštini Voždovac i Palilula, saradnja sa Udruženjem "Dečje srce", a u najavi je i akcija "Zdravlje na usta ulazi", posvećena prevenciji gojaznosti kod dece predškolskog i školskog uzrasta, koju će takođe podržati kompanija Delta Maksi.
R. Marković
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Dopuna: 01 Mar 2008 22:05
Citat:Prvo igralište za decu sa invaliditetom
I oni su željni igre
Kao sva deca sveta i deca sa invaliditetom žele da se ljuljaju, spuštaju niz tobogan, klackaju, okreću na vrteškama... ali im postojeći parkovi nisu prilagođeni. U Norveškoj ulici na Bežanijskoj kosi, na mestu starog parka koji treba da bude renoviran, biće napravljeno prvo dečje igralište u gradu koje će imati mobilijar prilagođen deci sa invaliditetom.
U organizaciji Centra za razvoj inkluzivnog društva jedno zapušteno dečje igralište u naselju Bežanijska kosa biće rekonstruisano i na tom mestu napravljen prvi inkulzivni park, nazvan Park duginih boja.
- Radovi bi trebalo da počnu početkom marta meseca i da se završe sredinom maja. Ukupna vrednost investicije je 5,8 miliona dinara. Najveći deo tog novca obezbedila je EFG banka, a donator je i NIP sa 1,7 miliona dinara - kaže za „Blic“ Aleksandar Bogdanović, član Upravnog odbora Centra za razvoj inkluzivnog društva i koordinator ovog projekta.
Sredstvima Nacionalnog investicionog plana biće postavljena ograda oko parka, a MUP Novi Beograd će omogućiti dodatnu zaštitu ovog parka.
Projekat rekonstrukcije, koji su uradile arhitekte Irina Bočvarska i Ivo Hasanović, predviđa postavljanje gumene podloge koja će onemogućiti povredu dece prilikom igre. Biće postavljen novi mobilijar prilagođen deci sa invaliditetom.
Predviđeno je da se betoniraju i prefarbaju površine koje će imati edukativni karakter. Postojeće delovi namenjeni deci koja su slabovida ili se otežano kreću.
Prostor će biti ograđen zbog njegove zaštite. Jedan deo ograde biće visine dva metra u delu prema jakoj saobraćajnici. Čvrsta prepreka će se nalaziti i na ulazima u park. Ostatak ograde, u delu gde će se nalaziti rekonstruisani teren za košarku, biće od „žive ograde“.
Radovi na rokonstrukciji parka treba da počnu u najskorije vreme, a očekuje se da bude završen u maju mesecu.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Dopuna: 01 Mar 2008 22:52
Citat:Posao za osobe sa invaliditetom
10. februar 2008.
Sombor -- Nekoliko organizacija iz Sombora koje okupljaju osobe sa invaliditetom osnovale vlastito preduzeće - digitalnu štampariju.
Preduzeće je osnovano na inicijativu somborskog udruženja defektologa, kada je uočeno da osobe sa invaliditetom teško nalaze zaposlenje. Uz pomoć raznih institucija otvorili su digitalnu štampariju "Rehabit bum" u kojoj značajnu većinu zaposlenih čine osobe sa invaliditetom.
Mila Kuran je duže vreme pokušavala da nađe posao i, kako sama kaže, mogla bi na temu molbi za posao napisti doktorsku disertaciju. Dva puta je na kratko bila zaposlena, ali je tek sada našla posao na kom će, veruje ostati duže vreme.
"Ne moram da sedim ceo dan i razmišljam šta ću da jedem ili s kim ću da se čujem, a i finansijski mi znači jer zanm da neću ceo život da zavisim od tuđe pomoći. Vratilo mi se i samopuzdanje, osećam se sigurnije", rekla je ona.
Inicijativa za osnivanje štamparije potekla je od društva defektologa, kako bi se osoboma sa invaliditetom pomoglo da se integrišu u društvo, a sličan model bi, s obzirom na pozitivna prva iskustva, mogao da se preslika i u druge gradove Srbije, kaže defektološkinja i v.d. direktora štamparije Marinela Šćepanović.
"Posle ovakvog prvog iskustva, nakon primljene prve plate mogu reći i lično i profesionalno da su oni jako uzbuđeni. Rade svim srcem, posao im odgovora, a i trudili smo se da im izaberemo poslove koji svakome od njih odgovara i na kom svako od njih može da se izraze u potpunosti", kaže ona.
Štampariju je osnovalo šest organizacija koje okupljaju osobe sa invaliditetom. Od gradskih vlasti su na trajno korišćenje besplatno dobili prostor za štampariju, a podržali su ih i američka fondacija Ju-Es-Ejd, pokrajinska vlast i druge organizacije bez čije pomoći bi ovaj projekat teško uspeo, kaže predsednik Organizacije slepih Sombora Mile Juras.
"Mlad čovek voli da radi, da stvara, da sam obezbedi svoju egzistenciju, a osobe sa invaliditetom to mogu jako teško da ostvare, gotovo nikako bez pomoći organizacija koje okupljaju osobe sa invaliditetom i lokalne samouprave bez koje svega ovoga ne ni bilo", kaže on.
U štampariji veruju da imaju šanse za uspeh na tržištu jer se bave digitalnom štampom u čemu su pioniri što se tiče Sombora.
Još jedan podatak koji im ide u prilog i koji nagoveštava da pred njima ima još puno posla jeste prosek godina zaposlenih - svega 23 godine.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Dopuna: 04 Mar 2008 21:57
Citat:POZIV NA FESTIVAL MILOVAN ILIC MINIMAKS
VETERNIK, 18. februara (SEEcult.org) - Dom za decu i omladinu ometenu u razvoju u Veterniku raspisao je konkurs za prvi Medjunarodni festival za humor i satiru "Milovan lic Minimaks", koji ce biti odrzan na Svetski dan sale, 1. aprila, pod geslom "Tup-tup tacno u podne".
Festival ce biti odrzan prema ideji Stojana Simica Krpice, u saradnji sa Jovanom Mihajilom, uz podrsku i u organizaciji Doma za decu i omladinu ometenu u razvoju u Veterrniku.
Konkurs je raspisan za aforizam, satiricne price i satiricne pesme, koje bi trebalo slati na do dve kucane strane (novinarski prored), a pravo ucesca imaju i domaci i strani drzavljani.
Radove bi trebalo slati na srpskom, odnosno na engleskom jeziku, do 20. marta - u tri primerka pod sifrom. Resenje sifre potrebno je navesti u posebnoj koverti sa punim imenom i prezimenom autora, kracom biografijom i adresom.
Bice dodeljene diplome, plakete i novcane nagrade za aforizam, satiricnu pricu i satiricnu pesmu, 1. aprila u 12 sati u prostorijama Doma za decu i omladinu ometenu u razvoju Veternik.
Prijave bi trebalo slati na adresu: Prvi medjunarodni festival humora i satire "Milovan ilic Minimaks", Dom za decu i omladinu ometenu u razvoju Veternik, Kninska 157, 21203 Veternik, Republika Srbija, sa naznakom "Za konkurs".
Konkurs je nazvan prema poznatom beogradskom radio i televizijskom voditelju i satiricaru Milovanu Ilicu Minimaksu, koji je preminuo u februaru 2005. godine u Padovi u 67. godini, posle duge i teske bolesti jetre.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Dopuna: 06 Mar 2008 19:15
Citat:Udruženje slepih i slabovidih Srbije "Beli štap" od juče novo mesto za upis besplatnih akcija osoba sa invaliditetom
Punkt u Sredačkoj otvoren do kraja jula
Za dve nedelje invalidima sa Vračara, uz pomoć pokretnog lifta biće omogućen prilaz u poštu u Ulici Maksima Gorkog
U Udruženju slepih i slabovidih Srbije "Beli štap", u Sredačkoj ulici broj 2 PTT Srbije juče je otvorio punkt za osobe sa invaliditetom. Oni invalidi koji do sada nisu ostvarili pravo na evidentiranje za besplatne akcije, mogu to da učine ovde svakog radnog dana od 11 do 18 časova. Sam pristup ulazu prilagođen je invalidima, mada su i ostali građani koji žive u komšiluku dobrodošli, ističu u udruženju "Beli štap".
- Ove godine otvorili smo 15 ovakvih punktova u celoj Srbiji, a 10 je u toku, što znači da se prilagođavamo zahtevima invalida, društava, organizacija i saveza i pokušavamo da priđemo kao i svim drugim našim korisnicima. Ove punktove ne shvatamo kao pomoć invalidima, već kao omogućavanje korišćenja naših usluga. Oni jesu sada namenjeni za upis besplatnih akcija, ali će tendencija biti da se u svim većim poštama u Srbiji, a kasnije i ostalim omogući nesmetan ulaz invalidima, izjavio je juče Vladeta Petrović, izvršni direktor PTT Srbije. Za besplatne akcije do sada je upisano oko 1.700 invalida. Samo u Beogradu za tu namenu bilo je otvoreno devet punktova, u okviru gerontološkog centra i saveza za multiplesklerozu. Iako su punktovi gde su se invalidi upisivali zatvoreni, ovaj u Sredačkoj biće otvoren sve dok traje upis za besplatne akcije, a to je 31. jul.
Vesna Nestorović, predsednica Udruženja "Beli štap" juče je prva na novom punktu upisana za besplatene akcije. Tom prilikom je istakla da je ovo partnerski projekat u saradnji sa PTT, u želji da se pomogne osobama sa invaliditetom.
- Ovde ima još tri udruženja, među kojima je i organizacija "Iz kruga". Svi oni mogu ovde da dođu, ali je jako važno da se i druge organizacije i udruženja uključe, budući da je važniji teritorijalni princip od principa članstva. Što znači da neko ko živi u blizini, na Vračaru, ili Paliluli, a nije naš član takođe može da ovde upiše akcije, a isto tako bilo bi dobro da naši članovi iz drigih delova grada, mogu to da učine u svojoj blizini, rekla je Nestorovićeva.
U Beogradu samo 15 pošta ima adekvatan prilaz za osobe sa invaliditetom, prve rampe za invalide pre šest godina dobila je pošta u Takovskoj, a kako navodi izvršni direktor PTT, plan je da se adekvatni prilazi urade u svim onim poštama gde je to moguće. Za dve nedelje invalidima sa Vračara, uz pomoć pokretnog lifta biće omogućen prilaz u poštu u Ulici Maksima Gorkog. Kako kažu nadležni u PTT Srbije njihovom Kol centru javilo se 23.526 građana Srbije, koji zbog starosti ili nepokretnosti ne mogu da odu do prve pošte, 17.828 lica je posećeno, a akcije je posle konstatovanja komisije moglo da upiše njih 16.862. Oko dva miliona građana širom zemlje se upisalo do sada za besplatne akcije, mada kako kažu nadležni u PTT Srbije, ovi podaci se menjaju iz časa u čas. R. Marković
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Citat:Biblioteka kluba invalida
Savez za cerebralnu i dečju paralizu postoji već pedeset godina a dvadeset godina u okviru njega radi Klub invalida. Kako bi svojim korisnicima izašli u susret i omogućili im da provedu vreme čitajući najnovije knjige, članovi Kluba pokrenuli su projekat " Biblioteka kluba invalida".
"Zahvaljujući našoj aktivistkinji i lektorki gospođi Tatjani Filipov pokrenuli smo ovaj projekat jer godinama unazad nismo imali pravu evidenciju u broj knjiga koji posedujemo jer mnoge knjige posle uzimanja nisu nam vraćene, pa nam se broj naslova stalno smanjivao. Zahvaljujući donaciji opštine Stari grad u iznosu od 50.000 dinara kupićemo neophodne ormare za knjige i počećemo da vodimo evidenciju korišćenja knjiga ne bi li sačuvali knjige i tako omogućili svim našim članovima da mogu da čitaju", kaže sekretar Saveza za cerebralnu paralizu gospođa Dilbera Sarajlić. St. G.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Dopuna: 30 Mar 2008 14:02
Citat: Neophodnu negu ima samo 12 korisnika
Osobama sa invaliditetom potrebna pomoc
Servis personalnih asistenata (SPA) jedan je od servisa socijalne podrške namenjen osobama sa teškim telesnim invaliditetom.Asistent pruža usluge jednom korisniku.To podrazumeva da asistira osobi sa invaliditetom u svim svakodnevnim poslovima koje korisnik nije u mogućnosti sam da obavlja,počev od oblačenja,odlaska u toalet,kupovine,pripremanja hrane,kao i u obavljanju posla ili putovanju.Na ovaj način se omogućava osobama sa invaliditetom da postanu ravnopravnije i samostalnije.
To je pilot projekat koji je centar za samostalni zivot invalida zapoceo 2003. godine.U prvo vreme ga je finansirala vlada republike Irske.Uključili smo pet gradova :Beograd,Leskovac,Sombor,Jagodinu i Smederevo.U prve dve godine imali smo 70 korisnika,nakon toga smo imali produžetak od godinu dana,ali je broj korisnika pao na 50.Trenutno ga finansira Fond za socijalne inovacije pri ministarstvu za rad i socijalnu politiku,i ima 30 korisnika,od toga 12 u Beogradu.Projekat traje do juna meseca ove godine.Nakon isteka roka mi cemo ponovo pokrenuti kampanju o tome i razgovarati sa nadležnima - rekla je Mimica Živadinović asistent na projektima Centra za samostalni život invalida.
Prema njenim rečima,Centar je objavio konkurs za ovo radno mesto u Zavodu za zapošljavanje.Moga se prijaviti ko je hteo,ali su prijavljeni morali da prođu određene testove i obuku.Na početku projekta radno vreme asistenta je 40 časova nedeljno,ali da bi se broj korisnika povećavao,broj radnih sati je smanjen na 30.Međutim potrebe korisnika su mnogo veće,a nekima je potrebna pomoć 24 časa.
- Posle 5 godina ovo je još uvek pilot projekat,naravno da ne mogu sve osobe sa invaliditetom da dobiju asistenta.Na početku,kriterijumi na osnovu kojih je osoba imala pravo korišćenja ovog servisa bili su :težak stepen invalidnosti,pod uslovom da nije vezana za krevet,morala je da bude starija od 18 godina i da ima bilo kakvu vrstu angažmana.Međutim mi još uvek utvrđujemo kriterijume,standarde kao i manuel,to je neophodno jer ljudima treba da bude jasno zbog čega neko ulazi u kategoriju potencijalnih korisnika,a drugi ne,rekla je Živadinović
Tekst je objavljen samo u štampanoj formi,u beogradskom izdanju lista Danas od 28.3.2008.
Dopuna: 05 Apr 2008 10:48
Citat:Šampionka bez nogu
Devojka sa veštačkim nogama drži rekord u trci na sto metara
UDINE - Ejmi Malins je devojka kojoj su, kada je imala samo jednu godinu, amputirane obe potkolenice, jer je rođena bez kostiju fibule. U međuvremenu je postala uspešna sportistkinja, manekenka i glumica.
Ejmi ne voli da bilo ko koristi reč nesposoban u kontekstu opisivanja ljudi s telesnim hendikepom, a o svojim veštačkim potkolenicama sklona je da govori više kao o modnom dodatku nego kao o pomagalu. Ona zapravo od detinjstva pokušava da pronađe izazove u onome za šta joj društvo govori da je nedostatak...
Ejmi iza sebe ima 10 godina iskustva na modnim pistama i rad s najvećim dizajnerima, čija imena mnogi nemaju u svojoj biografiji. Tako je manekenskom pistom prošetala u modelima Vivijen Vestvud, Džona Galijana i Aleksandra Mekvina, koji joj je i napravio potkolenice s potpisom i čiju je reviju otvorila.
- Nikada nisam osetila pesak pod stopalima, ali mogu da skijam ceo dan jer ne osećam hladnoću u nogama. Imam više pari nogu za različite aktivnosti. Ne mogu da koristim isti par za modnu pistu i za treninge - kaže Ejmi, koju proteze ni u detinjstvu nisu previše sputavale. Seća se da su to tada bile drvene noge, koje je stalno skidala i stopalo okretala naopačke kako bi uplašila učitelje.
Kada je krenula na fakultet, odvažila se da učestvuje na takmičenju u atletici, i pobedila! Postala je američka rekorderka na 100 metara sa svojim, kako kaže, bangavim nogama. I sportska karijera je počela...
- Moje veštačke noge su deo mene. Mogu da budem visoka onoliko koliko poželim, pa ponekad obujem svoje improvizovane štikle i u njima jurim Menhetnom - šali se na svoj račun ova hrabra devojka. Ona u budućnosti želi da se posveti radu sa decom koja zbog sličnog hendikepa imaju manjak samopouzdanja, jer je živi dokaz da se sve može kad se hoće. Samo treba biti uporan...
ISTRAJNI BRITANAC
Britanac Ričard, iako nema noge, sprema se da pretrči maraton dug 42.195 kilometara koji će se održati u Rimu. Trčanjem želi da dokaže da je za sport sposoban kao i bilo koji drugi trkač.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Dopuna: 06 Apr 2008 9:18
Citat:Članovi opštinske organizacije "Starina Novak" rešili problem čitanja zvučnih knjiga
Slepi Palilule dobili plejer čitače
jiljana Jovčić, gradski sekretar za dečju i socijalnu zaštitu uručila je juče u Mesnoj zajednici "Starina Novak" 23 plejer čitača za članove opštinske organizacije Saveza slepih Palilule. Vrednost ovih uređaja koje je finansirao Grad jeste 200 hiljada dinara. Reč je o realizaciji projekta pod nazivom "Zvukom do svetlosti", sa kojim je ova organizacija konkurisala prošle godine na konkursu za nevladine i društvene organizacije.
Ovaj uređaj omogućiće slepim osobama da lakše čitaju zvučne knjige, časopise i novine. Kako ističu u organizaciji slepih Palilule cilj ovog projekta, jeste borba za ravnopravnost i dostupnost osobama sa invaliditetom svim kulturnim dobrima.
Vrednost plejer čitača je 200 hiljada dinara: Projekat "Zvukom do svetlosti"
Sekretarijat za dečju i socijalnu zaštitu uvek je uz projekte i aktivnosti koje poboljšavaju položaj osoba sa invaliditetom. Veoma nam je važno da sva društva dobiju od nas finansijsku pomoć, kako bi vodili normalan aktivan život kao i zdrave osobe. Namera Grada je da se osoba sa invaliditetom ne setimo samo 3. decembra, kada je međunarodni dan invalida, već da svaki dan bude posvećen njima, rekla je juče Jovčićeva.
Ona je najavila da će sledeće nedelje biti raspisan novi konkurs za projekte nevladinih i društvenih organizacija i da organizacija slepih Palilule sa ovim projektom takođe može da učestvuje. Potrudićemo se da obezbedimo onoliko plejer čitača koliko to bude potrebno - dodala je Jovčićeva.
Slepim osobama kroz kratku obuku pokazano je kako da rukuju sa uređajem. Opštinska organizacija slepih Palilule osnovana je 1974. godine i trenutno broji 210 članova. Karakterišu je brojne aktivnosti i programi, od kojih je i krstarenje Savom i Dunavom, koje će biti 13. aprila. Toga dana, od 19.30 do 22.30 sto ljudi, članovi organizacije i njihovi pratioci uživaće u ovom obilasku.
Ozvučena vozila GSP
Ono što slepima nedostaje, kako su se juče izjasnili jesu ozvučena vozila gradskog prevoza, kako bi lakše znali o kom se autobusu radi i koja je stanica. Takođe, još jedan problem je taj što dvanaestoro školske dece sa leve obale Dunava (sedam slabovidih i pet slepih) nije uključeno u organizovani prevoz od kuća do svojih škola. Ljiljana Jovčić je juče obećala da će već u ponedeljak kontaktirati nadležne da se pomogne ovim ljudima.
R. Marković
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Dopuna: 06 Jun 2008 10:33
Citat:„Mapa grada“ za osobe sa invaliditetom
Organizacija hendikepiranih lica „Koloseum“ počela je izradu baze podataka, koja će sadržati spisak svih ustanova, hotela, bioskopa, pozorišta, sportskih objekata... koji su dostupni osobama sa invaliditetom. Osim toga oni će na internet sajtu [Link mogu videti samo ulogovani korisnici] moći da saznaju gde se prodaju ortopedska pomagala, kao i koja dešavanja u gradu mogu posetiti.
Iako je sajt aktivan i već sadrži podatke za neke ustanove, prema rečima Darka Ivića, autora projekta, za kompletnu bazu biće potrebno dosta vremena.
- Da bi prikupili podatke za ceo grad potrebna nam je pomoć lokalnih samouprava. Dosada su nam u susret izašle samo Opštine Vračar i Palilula. Za sve objekte na njihovoj teritoriji podatke ćemo imati za mesec dana - priča Ivić i dodaje da će ažuriranje baze podataka finansirati Opštine.
Projekat „Hendi - info centar“ predstavljen je u nedavno otvorenom klubu za osobe sa invaliditetom Opštine Palilula u Višnjičkoj 40. Članovi „Koloseuma“ objasnili su da je osnovna ideja da osobe sa invaliditetom znaju kojim mestima imaju prilaz ali i da nadležni reaguju i obezbede uslove i onde gde sada ne postoje.
- Iako je prilaz za osobe sa invaliditetom obavezan, većina zgrada još uvek nema rampe. Škole i fakulteti su najveći problem jer zbog toga mladi sa invaliditetom ne mogu da se obrazuju - kaže Ivić.
Prema njegovim rečima plan je da projekat „Hendi - info centar“ kasnije obuhvati još 10 gradova u Srbiji i tako formira mrežu, koja će invalidima pružiti praktične i korisne informacije o dostupnosti objekata.
Saveti lekara
Osim informacija o dostupnosti objekata na sajtu [Link mogu videti samo ulogovani korisnici] mogu se dobiti i saveti lekara. Osobe sa invaliditetom ovde mogu da pronađu i informacije o svim nevladinim organizacijama koje se bave pitanjima socijalne i humanitarne politike, donatorskim organizacijama i državnim institucijama. Sajt će imati i ulogu mreže koja povezuje sva udruženja osoba sa invaliditetom.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Dopuna: 10 Jun 2008 21:33
Citat:Web aplikacija ATutor i na srpskom jeziku
rogram ATutor, koji služi za učenje na daljinu, a razvijen je na Univerzitetu u Torontu dobio je zlatnu nagradu konzorcijuma IMS. Konzorcijum IMS definiše standarde za učenje na daljinu kao i za pristupačnost sistema za učenje na daljinu za osobe sa invaliditetom.
Program ATutor je web aplikacijakoji služi za kreiranje edukativnog sadržaja, upravljanje kursevima, kreiranje testova i upitnika. Program je napravljen od jezgra i modula. Moduli omogućavaju kreiranje edukativnih blogova, foruma, članaka, kurseva, definisanje grupa i sl. ATutor je pravljen po kriterijumima koji omogućavaju osobama sa invaliditetom da ga uspešno koriste. Poseban akcenat je dat adaptibilnosti programa,tako da se može koristiti i u situacijama kada je potrebno da njegov izgled bude veoma jednostavan, npr. u radu sa osobama sa poremećajima u mentalnom razvoju.
Program ATutor je slobodan softver, preveden je na srpski i postoji detaljan priručnik na srpskom jeziku, koji je napisan u Linux centru iz Beograda. ATutor je u početku upotrebe u Srbiji i koristi ga nekoliko nevladinih organizacija. Program se može koristiti na Internetu kao edukativni sajt za učenje na daljinu, na lokalnom kompjuteru, kao i u unutrašnjoj mreži npr. uškolama, preduzećima ili lokalnoj samoupravi.
Sajt programa je [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Dopuna: 18 Jun 2008 21:24
Citat:Otvoreno dečje igralište na Bežaniji
Park duginih boja
Pušteni beli baloni ka nebu, cika i oduševljenje brojnih mališana i njihovih roditelja obeležili su juče otvaranje „Eurobank EFG Parka duginih boja“ na Bežanijskoj kosi (Norveška ulica). Ovo je prvi park u regionu koji je prvenstveno namenjen deci sa invaliditetom, ali ne i samo njima.
Na 360 kvadrata, gde su nekada bili zapušteni tereni sada je „Park duginih boja“, dovoljno velik da primi svu decu željnu igre.
- Park ima dva igrališta sa gumenim podlogama i potrebnim rekvizitima za decu sa različitim tipom invaliditeta. Tu su i gimnastičke sprave za fizičko jačanje dece sa, na primer, autizmom. Napravljeno je i igralište sa standardnim rekvizitima, jer je ideja da se deca, dok su još mala, naviknu jedna na druge, da razviju osećaj za toleranciju i drugarstvo sa svima bez obzira na sposobnosti - priča Vesna Bogdanović, izvršni direktor Centra za razvoj inkluzivnog društva (CRID), koji je inicijator ovog projekta. Izgradnju su finansirali „Eurobank EFG“ i „Gradsko stambeno“ sa po četiri miliona dinara. Parkić se, inače, gradio dva meseca i bio je gotov još u maju, ali je na zvanično otvaranje čekao zbog neophodnih dozvola. Po rečima Vesne Bogdanović, stotinak dece se u novom parku svakodnevno zabavljalo odkad su postavljeni rekviziti.
- Svaki dan smo ovde i najviše nam se sviđa vrteška, i ljuljaška, i tobogan, i... i sve nam se sviđa - kažu u isti glas i u jednom dahu drugarice Teodora Damjanović (9) i Božica Minić (9) dok silaze sa pomenute vrteške. Sa druge strane igrališta, nešto starija deca igraju košarku i tenis na terenu koji je, doduše, predviđen za mali fudbal. Biljana Selenić dva puta dnevno ovde dovodi ćerkicu Anu (1,5) koja za sada koristi samo tobogan dok njen tata vežba na jednoj od sprava. Sadbera Sulejman je „čak“ sa Vračara došla sa jednim od dva sina koji su invalidi od rođenja.
- Nije nam bilo teško da dođemo, a dolazićemo i ubuduće, jer je parkić divan i svi se lepo druže - kaže nasmejana Sadbera.
Ostaje nada da park ove vrste neće biti prvi i poslednji, pošto deca sa smetnjama u razvoju imaju iste potrebe kao sva deca i neophodno im je mesto za igru i druženje.
Šta još fali parkiću?
U narednih mesec dana „Park duginih boja“ dobiće i ogradu za koju je izdvojeno 1,8 miliona dinara iz Nacionalnog investicionog plana (NIP).
- Ono što nam još nedostaje su osvetljenje i suncobrani za kreativne radionice za decu sa invaliditetom - kaže Bogićević.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Dopuna: 15 Feb 2009 22:14
Aдресар друштава која се брину о деци са специјалним потребама
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
|
