Mnogi u svetu se smeju 1. aprila, od srca ili kiselkasto, zavisno od toga da li zbijaju šale na tudj račun, ili to neko čini na njihov, a neki se, pak, svojski trude da toga dana ne budu nasamareni kako ne bi bili cele godine nesrećni.
Istorija zbijanja šala 1. aprila je obavijena tajnom. Jedni tumače da se ovaj svojevrsni "narodni praznik" pojavio krajem srednjeg veka u Evropi kao "Dan svih luda", koji je bio opštenarodno veselje.
Neki veruju da koreni tog narodnog praznika sežu do starog Rima, poznatog i po tome što su ondašnji ljudi umeli da se dobro zabavljaju i priredjuju bahanalije.
Drugi kažu da se ovaj običaj pojavio u XVI veku u Francuskoj (čak tvrde da je to bilo 1564. ). U Francuskoj za onog ko je nasamaren kaže da je dobio "aprilsku ribu".
Englezi misle da je dan šale preuzet sa Istoka, a 1. april zovu "Danom svih glupaka". Finci taj dan povezuju sa prolećnim podukama dece o privrednim radovima, a slično je i Švajcarskoj, bez obzira na govorno područje te države.
U Ajndhovenu, u Holandiji, održava se svojevrsna tradicija nasamarivanja 1. aprila : novine se utrkuju da objave ekskluzivne vesti, recimo, o dolasku nekih svetskih državnika u taj grad, ili o bolestima, o eksperimentima u atomistici...
Nemci 1. april smatraju danom kada se lako osete nesrećnim, a svoje loše osećanje manje vezuju za nasamarivanje a više za predanje da se 1. aprila rodio apostol Juda, Hristov izdajnik. Na primer, u Bavarskoj, posebno u okolini Vestervalda, šale slične prvoaoprilskim se zbijaju tek 1. maja.
www.mtsmondo.com
|