offline
- Pridružio: 17 Apr 2003
- Poruke: 3989
- Gde živiš: Novi Sad, Vojvodina
|
Ovo je 100% istinita prica o Srbima u raseljenju. Za one koji sumnjaju u
verodostojnost bilo kog detalja ove price, naziv mesta i vreme desavanja price su
originalni i proverivi na bilo kom telefonskom broju srpskog vlasnika sa teritorije drzave
Ilinois, USA, koji nadete na white pages.
Imena likova su izmisljena, ali je njihova nacionalnost originalna.
Mesto desavanja: USA, Ilinois, Chicago, West Suburb Rockford.
Likovi: Srbi izbeglice iz Bosne( nedavno pristigli), Misa muzika, Gajic- de
uzmi jednu..., americki postar (ocigledno irskog porekla), americki farmeri, americki
prasici, i interventna antiteroristicka jedinica groznih americkih policajaca, i jedan
lokalni policajac patroldzija (picka od coveka, preplasen ko Sloba na kontra mitingu u
Beogradu pre par godina-VOLIM I JA VAS), upravnik poste (zvani Ljupce od miloste), i
postareva zena. Mislim da su to svi likovi, a ako sam nekog i preskocio, dopisacemo.
Prica pocinje ovako:
Chicago Land, drzave Ilinois i deo severne Indijane je poznat kao najveca srpska
kolonija u USA. U severo-zapadnom predgradu Chicaga, nalazi se gradic Rockford. U tom
gradicu, koji je popriste nase price, zivi i radi ( radi samo 10%, a ostali su na grbasi
drzave) oveca kolonija Srba, izbeglica iz Bosne. Ljudi su sveze pristigli, tu su tek par
godina, engleskim barataju srednje zalosno, naime celo naselje, jer ih toliko ima, moze da
sastavi 3-5 prosto prosirenih recenica. Razlog zasto ih tu na jednom mestu ima toliko,
verovatno lezi u cinjenici da se Srbi "vuku k'o creva", a i stanovi su prilicno jeftini,
nasi ljudi su u komsiluku, uvek mozes da se oslonis na komsiju, itd.
90% Srba u naselju, a oni su i 90% naselja, ne radi nista. Zive na teret drzave i
smisljaju kako da zeznu istu, ne bi li se osvetili amerima za bomdardovanja, raspad SFRJ,
osnivanje turske drzave na Balkanu, Slobodana Milosevica, Franju Tudmana ( a ne on je
umro), ne dobijenu premiju na sportskoj prognozi 1990 za samo jedan rezultat kad je Osjek
tuk'o Zvezdu u Osjeku 3:0, sto ih jednom ostavila Fata ( mater joj muslimansku)..... i
jos mnogo toga.
Elem pomenuti sede pred zgradom, umesto avlije i cekaju postara ko ozebo sunce jer
im on donosi, nekom pare, nekom bonove za klopu, a ponekom bogami i pismo, al' retko.
Bitan detalj za celu pricu je da se drzavne pare i bonovi isplacuju obicno 6. u mesecu.
Srbi naravno ostaju Srbi, narocito kad su u rasejanju, inace su komunisti,
Jugosloveni, Makedonci, Crnogorci, ili neki drugi politicki ili geografski pojmovi. Pa
kako to red vekovima nalaze, delegacija Srba ode 3. januara do obliznje farme svinja, te
sa farmerom, americkim, na jedvite jade, zbog njegovog elementarnog neznanja srpskog
jezika, ugovori kupovinu 10 prasica. Pritisnuti nemastinom americkog drustva, kao i
nedostatkom prostora to jest livade i dvorista, zamole istog da prasad zakolju i urede
sutradan kod njega na farmi. Srbi pitaju jel O.K., a farmer kaze O.K., to je jedino sto
tecno zna od srpskog jezika. Budala i neznalica.
Sutradan ranom zorom stigne na farmu ekipa od 12 profesionalaca, te pocnu pripreme
za klanje, uz bratsku raspodelu posla. Jedan kolje, drugi cereci treci dere, cetvrti suri
peti lozi vatru, sesti i ostali vec svak po nesto. Pucketa vatra, kljuca voda, skice
prasici, ma tipicna srpska idila. U neko doba pojavljuje se na vratima kuce unezverena
faca uplasenog farmera koji ne moze cudom da se nacudi sta se to desava. Covek godinama
gaji svinje, a nikad ni jednu nije zaklao. On svinje kad utovi, pozove klanicu oni dodu i
odvezu ih. Tako je farmer godinama ostajao uskracen za idilicnu sliku srpske svinjokolje.
Nasi junaci rade li rade, nema se vremena za dangubljenje. Ipak stigne se i da se
popije po jedna za "Boze pomozi", ili " da se ne radi na suvo", ali posao ne trpi. Dok
voda vri i vatrica bukti, baci se i poneko parce dzigerice ili bubac u pepeo, onako s'
nogu, "bez leba".
Kad je farmer dosao sebi, on otrci na telefon da pozove svoje komsije farmere da
vide cudo nevideno. Dodose ljudi sa okolnih farmi. Gledaju, dive se i ocima ne veruju.
Neki su cak poneli i video kamere, ne bi li sta od tog cudesnog srpskog umeca i vrhunske
tehnologije ukrali. Al' ni nasi nisu od raskida. Ako su i sisali vesla, nisu bas pojeli
camac. Kako se broj posmatraca povecavao, tako se i ekipa profesionalaca, sve vise
uigravala pa su na kraju tako brzo i spretno "radili" da ni kamere nisu mogle da zabeleze
vrhunsku tehnologiju prezentovanu rukama svetskih majstora.
Sa prvim sumrakom posao je bio zavrsen, alat opran i spakovan. Prasad na putu za
Downtown Chicago u pecenjaru "BELARADA", na pecenje. Farmeri ostadose da blenu ko ovce,
mamicu im svapsku, tj. americku, glupu. Neka vide pa nek se postide.
Jeste se zagrejali, tek sad pocinje nasa prica.
Badnji dan 6.januar, leta gospodnjeg 2001. Rockford, Chicago spava snom pravednika,
a u jednom njegovom naselju tuzni i nostalgicni Srbi, daleko od rodne grude, spremaju se
da u miru i sreci proslave najveci praznik pravoslavnih hriscana. U nedostatku sopstvenog
dvorista, izadose pred zgrade da sa svojim komsijama proslave Badnji dan. Posno je, ali
moze i posno da se mezi a nade se i po koji balon domace sljivovice iz otadzbine. Kako se
sunce dize na horizontu, ekipa se polako zagreva, Semsa, Nino, Saban, Hasan, Halid, Himzo,
i ostali renomirani "Srpski" pevaci tuku pusto tursko, sa Misinog stuba ( ima bose- ove
zvucnike i pojacalo od koliko 'oces wat-i, najjace u naselju, ma koje bre, najjace u
Ameriku). Protrci i poneka Ceca-Mira, ali retko. Tece rakija, jaka, ljuta, al' ni momci
nisu od raskida. Kakvi na jelu takvi i na picu. Tesko malo uz posnu hranu, al' moze se. Pa
jednom godisnje je Badnji dan. Ko posustane, i ukrsti ocima, a Gajic trci za njim, nutka
usoljenim ringlicama, sipa casu rakije i vice: " De, popi jednu matere ti, Badnji dan je,
valja se!"
U neko doba u naselju se pojavljuje postanski auto. "Postarrrrrrrrr!!!!!!!!!!!!",
viknu neko, a sreca ozari lica prisutnih. Svakog postar asocira na nesto drugo, a nase
junake kog na pare kog na bonove, u glavnom vole ga ko majku rodenu. Ovo je zemlja
dembelija.
Oce, majko,brate, sestro, kume, postare!
Postar sa osmehom na licu prilazi razdraganoj gomili, oni se pozdravljaju sa njim,
neki se i grle ( pa to je postar, nije makar ko), a Gajic na gotovs sa flasom i casicom: "
De popi jednu matere ti, Badnji dan je, valja se!". I dok dlanom o dlan postar se utapa u
razdraganu masu, dohvata se casice i po srpski je stresa na iskap. "Uraaaaaaaaaa!!!!!!!,
za postaraaaaaaaaaa!!!!!!!!!", zaori se iz desetinu grla. Gajic pomalo iznenaden
postarevim "secret sckills", brzo se snade te nasu jos jednu. I sledeca casica dozive
sudbinu prethodne i njen sadrzaj volsebno nestade u postarevom grlu.
"Uraaaaaaaaa!!!!!!!!!!!!! Uraaaaaa!!!!!!!!! Uraaaaaaaaa!!!!!!!!!!!" ovacije ko na
mitingu protiv Slobe. Gajic sad vec iskusno ne ceka vec samo sipa. Slede 3. pa 4. pa 5.
casica i sve zavrsavaju na isti nacin. Radosni usklici polako ustupaju mesto divljenju.
Slede 6. pa 7. pa 8. pa 9., vise niko ne progovara. Svi gledaju cudo nevideno, tj cudo od
postara. I taman kad su im se oci osusile od ne treptanja, super postar sruci i 10. casicu
na iskap i pade ko sveca.
EEEEEEEEE!!!!!! oteze se sa prizvukom razocaranja iz grla okupljenih navijaca. " Sta
mu bi?"- upita neko. "Sta, sta mu bi pa prefosir'o se, a nije mezio!"- odgovori drugi.
"Nego da ga unesemo da malo odspava pa kad se naspava bice mu lakse". Receno, ucinjeno.
Smestise postara u stan u prizemlju da odspava i nastavise sa proslavom Badnjeg dana, uz
nezaobilazno postarevo za malo pa herojsko delo.
Dan tece dalje, vreme prolazi, Srbi sve veseliji, postar spava, itd. Sve krajnje
normalno.
E ne lezi vraze. Razmazena americka populacija iz okolnih naselja iznervirana sto
postara nema da im donese njihovu postu, okrene upravnika poste (zvanog Ljupce od miloste)
i na tecnom engleskom jeziku mu se onako, srpski receno, najebe mile majke. Ljupce sav
uplasen, jer ovde ko ne radi svoj posao kako treba dobije otkaz, a ne orden narodnog
heroja ili direktorsku titulu, brze bolje okrene postarevu zenu i pita da nije mozda kod
kuce, da mu nije pozlilo, da li se javljao? Zena ko zena, americka, nema pojma, i kaze da
je na poslu. E tek sad se Ljupce uprpio. Okrene 911 (policiju) i prijavi nestanak
postara.
5000 policajaca grada Chicaga krene u poteru za odbeglim ili kidnapovanim postarom.
Posle dugotrajnog bezuspesnog traganja, jedan lokalni patroldzija, coskara, srpski receno,
nabasa na parkirana postanska kola, ali u naselju gde zive oni krvolocni Srbi sa Balkana.
Vidi on kola ali vidi i masu na ulici i zakljuci da je postar u najmanju ruku kidnapovan
ako ne i zverski ubijen i iskasapljen. Odluci da njegova nadleznost tu prestaje te pozove
stanicu, prijavi slucaj i zatrazi pomoc.
Kroz pola sata uz zaglusujucu buku sirena patrolnih kola, u pratnji jednog
helikoptera, 12 marica punih pripadnika jedinice za antiteroristicka dejstva americke
policije blokiralo je celo naselje. Istrcase organi bezbednosti pod punom ratnom opremom (
za obezbedenje nesmetanog obavljanja saobracaja kako je to voleo da kaze nas voljeni bivsi
predsednik i njegovi SPS, JUL,SRS pacovi, tj. potparoli za stampu), ukljucujuci, pancire,
slemove, vizire, sa automatskim puskama u rukama i "slobodankama palicama o pojasu".
Srbi ko Srbi, znajuci da im je savest cista, a pamet od rakije pomucena krenuse im
razdragani u susret. Gajic sa flasom i casicom u rukama i svojim neizbeznim: " De popi
jednu matere ti, Badnji dan je, valja se!"
No americki policajci nisu ni 0.05 promila od americkih postara. Ne samo da nece da
popiju, nego vriste, deru se i nesto prete. Sve to bi mozda imalo uticaja na pripadnike
nekog drugog naroda, ali Srbe bas zabole, oni nastave da piju, panduri da urlaju, a Gajic
da redom nutka svakog pandura po naosob,: "De popi jednu matere ti, Badnji dan je, valja
se!"
U neko doba neko od Srba stekera (oni sto se stekaju pa ne piju svaku turu, vec po
neku i preskoce) uspe da razume postman. " Ljudi. pa ovi traze naseg postara. Pa tako kazi
brate milicajac. Govori srpski pa da te ceo svet razume. Evo ga kod Doke u prizemlju", i
pokaze prstom u pravcu Dokinog stana. Panduri jurnuse u stan i na sred trpezarijskog stola
nadose predmet svoje potrage, uvijen u crnu najlon kesu za smece".
Krenuse da odmotaju les jadnog postara koji je herojski poginuo boreci se za
Americke nacionalne interese, kad Dokina zena skosi na pandura, udarajuci ga po rukama,
urlajuci besno. " Postman!", vristi pandur pokusavajuci da otrese Dokinicu sa ruke. " Ma
ne diraj pecenicu, to je sutra za Bozic jebo majku svoju".
Ipak pandura bese vise te savladase Dokinicu i jedan teatralno odmota telo zavijeno
u crnu kesu, na trpezarijskom stolu. Kad ono guda! Mozete li zamisliti kakvo je
zaprepascenje nastalo medu nadobudnim americkim specijalcima. Osetise se volovi kao da im
je Senta Milenkovic svima rodak u drugom kolenu.
"Ma, snajka oni traze postara", zavapi Gajic, i okrenuvsi se prema jednom od pandura
upita: " De, popi jednu matere ti, Badnji dan je, valja se!"
"Pa postar je u sobi, rece besna Dokinica i pokaza u pravcu spavace sobe.
Rezignirani panduri utrcase u sobu i tu napokon nadose bezivotno telo postarevo.
Pokusavajuci da ustanove na koji je nacin ubijen, jer su sad bili sigurni da je
mrtav, otkrise da on hrce.
Cimnuse ga i on se probudi.
Zaprepascenje je preplavilo sobu. Ne zna se ko se vise zapanjio. Da li su to bili
panduri pred cijim ocima je mrtav postar vaskrsao, ili postar koji je mamurno otvorivsi
oci ugledao sobu punu policajaca.
"Jesi li povreden", konacno se snade da progovori voda pandura.
"Ko jel ja!", zbunjeno ce postar, "ma ne, dobro mi je".
"Jesi li kidnapovan"- zavapi pandur u ocajanju.
"Ko jel ja, ma neee, ovo su moji prijatelji i braca".
Voda jedinice, ponizen i posramljen besno se okrece i polazi ka kolima,
razmisljajuci kakvi su ovo ludaci koje ni specijalna jedinica ne moze da uplasi, i ko me i
posla da trazim i spasavam ludog postara, jebem ti postu, i postara, i DHL, i FEDEX, i...
Gajic neumorno trci za pandurima koji se povlace ka svojim kolima, i preklinjuci
nudi: " De popi jednu matere ti, Badnji dan je, valja se!"
Panduri se povlace, brzo kako su i dosli, samo ovaj put bez sirena i rotacija, a
onaj sa helikopterom je ko pizda prvi pobegao vec odavno.
Scena izgleda ovako. Sumrak se spusta na naselje, panduri odlaze, Gajic stoji
razocarano misleci na glas: "Jebo ove americke milicajce, to sve trezvenjaci". Srbi se
polako trezne, sutra je Bozic treba nanovo pit'. Glavni junak price, postar krece ka
svojim kolima i usput prolazi pored Gajica koji mu se obraca sav potisten i bez nade sa
onim svojim: " De popi jednu matere ti, Badnji dan je, valja se!" Postar prolazi, ali se
kao svaki pravi akcioni heroj okrece i ne engleskom kaze:" Samo jednu za usput"!
|
