|
Ti si potpuno pogresno razumeo celu prichu.
OK, hajde da malo razjasnimo (necu da idem u totalne detalje, jako je komplikovano, pa cu da probam najjednostavnije da objasnim).
Postoje 2 tipa enkripcije: Cipher i RSA (Diffie-Hoffman).
Za Cipher, postoji samo 1 kljuc koji zakljucava i otkljucava podatke. Za RSA, postoji 1 kljuc koji zakljucava, i jedan kljuc koji otkljucava podatke, s tim sto nisu ista (ovo je dosta komplikovanije nego sto sam rekao, ali je to u principu to).
E sad.. RSA princip je najtezi za razbijanje, ali je toliko spor, da se nikada ne radi nad podacima, nego nad kljucevima za Cipher.
Cipher ima vise nacina za kodiranje podataka. Najcesce korisceni je ECB (Electronic CodeBook) metod. On je najbrzi ali i najslabiji. Najcesce koriscen je zato sto iz bilo kog bloka podataka, moze da dekriptuje sadrzinu.
CFB (Cipher Feedback) i OFB (Output feedback), oni dele podatke na blokove bitova i enkriptuju ih sa IV (Initialization Vectors - kljuc).
Medjutim, najjaci metod enkripcije, a pritom dosta brz je CBC (Cipher block chaining). U tom metodu, prvi blok podataka je enkriptovan kljucem (IV), dok je svaki sledeci blok, enkriptovan predhodnim blokom nakon izvrsene enkripcije.
Problem kod CBC-a je sto svi podaci odjednom moraju biti ucitani da bi se dekodiralo jer je nemoguce izdvojiti blok za koji se ne zna IV.
-----
PGP... PGP radi na principu Private i Public kljuceva. Korisnik odabira jacinu enkripcije (256, 512, 1024, 2048...) bitova za kljuc (kojim ce se enkriptovati GLAVNI KLJUC).
Tada se generise Public i Private kljuc za enkripciju KLJUCA. E onda se tim kljucem inicijalizuje odabrani Cipher (CAST, AES i sta vec nudi), kojim se enkriptuju podaci.
Koji ces program koristiti, nije uopste bitno. Bitno je da odaberes najefikasniji nacin za enkripciju, za zadati posao.
Nadam se da sam ti malo pomogao
Za kraj - definicija:
Enkripcija je nepobediva onda, kada vreme za dekripciju predje vremensku validnost zasticenih podataka.
Drugim recima, ako je ekriptvana poruka "pokupi pare 28-og oktobra, na zeleznickoj stanici u boksu 117" razbijena 29-og oktobra, uzima se da enkripcija nije razbijena.
--------------------------------
Sada deo o HASH-u... u HASH algoritme spadaju SHA, SHA1, MD4, MD5 i drugi.
Njihov zadatak je da podatke, bilo koje duzine, "enkriptuju" tako sto ce se napraviti suma, po nekom principu, i dobiti neki rezultat.
To je jednosmerna enkripcija i NE MOZE SE dekriptovati. Razlog za to je sto je rezultat uvek iste, male velicine.
Na primer, ne bitno je da li ces HASH-ovati rec "Devojka" ili arhivu od 1 GB, ako koristis SHA1, dobices samo 64 alfanumericka karaktera.
Gde je caka: kada se hashuje ISTA stvar, dobija se uvek ISTI rezultat.
Najcesca upotreba je za CheckSum ( da se vidi da li je promenjen fajl), i za passworde.
Nikad se ne uporedjuju passwordi nego njihovi HASH-evi.
Primer... sifra je "devojka"... server zapishe HASH od te reci... kada sledeci put ukucate sifru, to se protera kroz HASH i uporedi sa HASH-om zapisanim na serveru. Tako niko ne zna sifru.
|
