offline
- offman
- Legendarni građanin
- Pridružio: 13 Avg 2003
- Poruke: 3525
|
Ovo je članak Johna Borlanda, novinara CNET News.com, u kojem govori o svom iskustvu sa spywer-om, otvaranjem neželjenih pop-up prozora i instaliranjem neželjenih toolbara u Internet browseru.
Spyware koji me je volio
John Borland
Prošle nedjelje su momci iz IT odjeljenja konačno došli po moj računar. Nedeljama sam istraživao firme i kompanije koje tvrde da proizvode programe za borbu protiv spyware-a, dok tajno distribuiraju taj isti spyware i ostale reklame uz te svoje programe. Pošto sam želio da se stavim u položaj prosječnog korisnika računara, namjerno sam spustio sve svoje zaštite i učitao aplikacije o kojima sam govorio.
To mi i nije bila baš najpametnija ideja, kako mi je potvrdio i IT tehničar koji je odvukao moj računar da vrati arhivirane podatke sa hard diska. Nakon nedelja glavobolja koje su postajale sve gore i gore, računar je počeo da masovno da distribuše viruse na korporativnu mrežu.
Shvatio sam da nešto nije kako treba kada je najobičnije surfanje postalo čudno. Tipično, nisam koristio Internet Explorer, pa mi ni pop-up prozori nisu bili problem. Odjednom, postali su životna činjenica. Odmah nakon što sam instalirao dotičnu aplikaciju, počeo sam da viđam nove prozore koji su mi nudili nove "Smiley" ikone za Yahoo Messenger. Kada god sam pokušao da koristim Google, sajt zvani ZestyFind je tako "ljubazno" iskakao ispred čega god sam pokušavao da pronađem.
Ne zadugo, novi toolbari, koje nisam tražio, počeli su da se pojavljuju na ekranu. Većina je ostavljala linkove prema malo poznatim pretraživačima, poput SearchWebNow - i opet ZestyFind. Jedan od takvih, za koji uzgred još ne mogu da shvatim kako da ga uklonim iz Internet Explorera, čini se da se zove "zooootrllpq". I ne, to nije tropski insekt.
Favorits lista u Internet Exploreru je takođe primila neočekivan update. Nakon par sati od instaliranja antispyware programa, postao sam ponosni vlasnik pune šake IE bookmarka, koji su mi nudili linkove ka online kazinima i sajtovima eksplicitnog seksualnog sadržaja sa temama "fetish" ili "shemale". Ostali linkovi su počeli da se pojavljuju na desktopu bez neke određene rime i razloga, neki nudeći linkove za Internet kockanje, drugi prema sajtovima za ljubavna upoznavanja.
Nedeljama, reklame u vidu flash crtaća učitavali bi se iznenada i skakali po prozoru pretraživača. Tradicionalne pop-up reklame pratile su me svuda.
Moja mantra prethodnih nekoliko godina ispitivanja adware-a i spyware-a bila je da budem posebno pažljiv i da koristim aplikacije za čišćenje istih poput Ad-aware ili Spybot - Search & Destroy. Namjerno sam prekršio ovo prvo pravilo, i iznenadno shvatio kako malo koristi ima od ovog drugog. Oba programa su pronašla adware na računaru bez problema, dok sam zatim trošio sate na brisanje sumnjivih fajlova i podešavanja registry-a - ali svaki novi dan, ta ista digitalna gamad bi se vraćala nazad. Nekako su uspjevale da se sakriju u polja mog hard diska poput uspavanog sjemenja, spremni da se probude i iskoče čim se ukaže povoljna prilika. U mom slučaju, povoljna prilika bila je svaki put kada upalim svoj računar.
Konačno, stigla je i poslednja kap. Umjesto da samo maltretira mene, ovi korovi od programa okrenuli su pažnju na mrežu moje kompanije i počeli nemilosrdno pumpati viruse na istu. Tada sam upetljao i specijalce.
Ja možda nisam tehnički napredan kao recimo moj kolega iz tehničkog sektora, ali znam da se snađem u Windows Registry-u. Obično mogu da razlikujem ispravan .dll fajl od uljeza i da identifikujem i uklonim napasni Browser Helper Object u dvadeset koraka. Prosječan Windows korisnik je, bar mislim, mnogo manje "opremljen" od mene da bi mogao sam da shvati zašto se sve ove stvari dešavaju i kako da ih spreče. Ipak, ja sam bio potpuno izgubljen.
To znači da nešto hitno mora da se uradi. To isto kao da Vam neko provali u kuću i zalijepi postere po Vašim prozorima, koji se opet pojave nekoliko sati nakon što ih poderete.
Navikli smo na reklame u medijima poput televizije i radija, ali je glavna teza u svemu ovome upravio medij. Web sajt je medij, i očekivano je da Web iskustva sa sobom nose reklame. Međutim, PC kao takav je fizičko vlasništvo i normalni zakoni o privatnosti i privatnom vlasništvu treba da se primjenjuju.
Znakovi o zabrani prilaza očigledno nisu dovoljni, kao što pokazuje moje iskustvo, i iskustvo hiljada drugih. Postoje i zakoni o knjigama, kojima se zabranjuje zbunjivanje potrošača, na koje Federalna tržišna komisija gleda u kontekstu spyware-a i adware-a. PC korisnicima treba ipak malo više pomoći. Njima ne treba da ih zlostavljaju kompanije koje nemaju nikakvih moralnih prepreka za zabranu pristupa i ugrožavanja privatnosti. Neko mora da odgovara.
A sada me izvinite, moram da podignem Motel za Gamad na svom hard disku.
NEWS.COM.COM 
Upravo sličan slučaj sam imao neki dan, kada po brisanju svih sranja, se sve povrati konekcijom na net, ili restartom.
Spybot je riješio problem, uz malo manuelnog rada.
|
