Meditacija, teretana za mozak

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da li se osecate maloumno? Da li vas sef smatra nesposobnim, a partner infantilnim? Da li ste uvek zeleli da imate vise mozga, a neurohirurzi su uporno odbijali da vam pomognu? Ne ocajavajte--resenje postoji! U pitanju je nas najnoviji preparat za povecanje mozdane mase...




http://www.yale.edu/scan/Lazar_2005_NR.pdf


Salu na stranu--izgleda da je zapad konacno poceo da grebucka po necemu sto istok zna vec preko 2500 godina.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

i bilo je krajnje vreme....
odlican clanak ^^

bas mi je drago da je stiglo dalje od kvantne fizike i od price o npr sinergiji (hiljadama godina poznat koncept, izmedju ostalog, i u tantri, koncept 'overminda'), i da konacno pricaju o umu da su 'zasli unutra' malo otvorenijeg stava....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nasao sam jos par zanimljivih studija koje su neurofiziolozi sproveli na tibetanskim monasima. Funkcionalni MRI (ili NMR po naski, Nuklearna magnetna rezonanca) skenovi mozga su npr pokazali da monasi sa dugogodisnjim meditativnim stazom imaju naglasenu aktivnost prefrontalne zone leve hemisfere mozga.

Zna se recimo da je nase raspolozenje uslovljeno balansom aktivnosti izmedju leve i desne prefrontalne zone. 'Srecni' imaju aktivniju levu, dok 'nesrecni' desnu prefrontalnu zonu.

Meditacija dakle aktivira levu prefrontalnu zonu i vremenom menja mozak tako da on postaje 'srecniji'.

Zanimljivo je da se kao najefikasnije meditacije za tu promenu smatraju one zasnovane na univerzalnoj 'loving kindness' (ljubavna ljubaznost!? *&%!#*$! ni cestitog prevoda za to nemamo-- nije bre ni cudo da smo toliko namrgodjena nacija! )

Dakle imamo crno na belo neurofizioloski temelj hipotezi da ljudi koji neguju ljubaznost, saosecanje, ljubav i nesebicnost-- zive srecnije --dok egocentrizam, mrznja i bes vode u depresiju.

A kod nas su 'happiness' i 'luck' jedna te ista rec--i to dosta govori!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa i bilo je vrijeme.

Nesto malo sto sam ja 'otkrila' kao beneficije meditacije:

Dobrobiti Meditacije ::Svrha meditacije je učiniti naš um spokojnim i mirnim. Ako nam je um miran bit ćemo slobodni od briga i mentalne nelagode i tako ćemo doživjeti istinsku sreću; ali ako naš um nije miran, teško da ćemo biti sretni, čak i ako živimo u najboljim uvjetima. Ako se uvježbavamo u meditaciji, um će nam postupno postajati sve mirniji, a mi ćemo doživljavati sve čišći oblik sreće. Na koncu, moći ćemo cijelo vrijeme ostati sretni, čak i u najtežim okolnostima.

Obično nam je teško kontrolirati svoj um. Čini se kao da nam je um poput balona na vjetru - nošen vanjskim okolnostima na sve strane. Ako stvari idu dobro, um nam je sretan, ali ako idu loše, odmah postaje nesretan. Na primjer, ako dobijemo što želimo, novu stvar, novi položaj ili novoga partnera, postajemo suviše uzbuđeni i čvrsto ih se držimo; ali budući da ne možemo imati sve što želimo i budući da ćemo neizbježno biti razdvojeni od prijateljâ, položaja i dobara koje trenutno uživamo, ova mentalna ljepljivost, ili vezanost, služi samo tome da nam uzrokuje bol. S druge pak strane, ako ne dobijemo što želimo, ili izgubimo nešto što nam je drago, postajemo ojađeni ili razdraženi. Na primjer, ako smo prisiljeni raditi s nekim kolegom koji nam nije drag, vjerojatno ćemo postati razdraženi i osjećati se jadno, što će imati za posljedicu da s njim ili njom nećemo moći učinkovito raditi, a naše vrijeme na poslu postat će puno stresa i nezadovoljavajuće. Takve se promjene raspoloženja javljaju zato što smo preblisko uključeni u vanjsku situaciju. Mi smo kao dijete koje pravi dvorac od pijeska, koje je uzbuđeno kada ga je tek napravilo, ali koje postane uzrujano kada ga nadolazeća plima uništi.

Obučavanjem u meditaciji stvaramo unutarnji prostor i jasnoću koji nam omogućuju da kontroliramo svoj um, bez obzira na vanjske okolnosti. Postupno razvijamo mentalnu staloženost, uravnotežen um koji je cijelo vrijeme sretan, umjesto neuravnoteženog uma koji oscilira izmedu krajnosti uzbuđenosti i ojađenosti.

Ako se sustavno uvježbavamo u meditaciji, na kraju ćemo iz svojega uma moći iskorijeniti zablude koje su uzroci svih naših problema i patnji. Na ovaj način, iskusit ćemo trajni unutarnji mir. Tada ćemo i danju i noću, iz života u život proživljavati samo mir i sreću.

U početku, čak i ako se čini da naša meditacija ne ide dobro, trebamo se prisjetiti da, već samom primjenom truda u vježbu meditacije, stvaramo mentalnu karmu za doživljavanje unutarnjeg mira u budućnosti. Sreća ovoga života i naših budućih života ovisi o iskustvu unutarnjeg mira, koji opet ovisi o mentalnom djelu meditacije. Kako je unutarnji mir izvor sve sreće, očito je koliko je meditacija važna.

Iz knjige "Kako riješiti naše ljudske probleme" Geshe Kelsang Gyatsa

Preuzeto sa http://www.meditacijauhrvatskoj.hr/dobrobiti-meditacije.htm mada tamo ima i nastavak ...

Samo treba poci od toga: moj um - moje 'vlasnistvo' - moje kontrolisanje istog. Tako bi se mogle izlijeciti i mnogi psihicki poremecaji ali je izgleda za neke ljude nemoguce kontrolisati vlastito tijelo, organizam i um ... tako da ...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Samo treba poci od toga: moj um - moje 'vlasnistvo' - moje kontrolisanje istog.

Ella, izvini ali nisam siguran da bih se sa tim i malo slozio.

Naime hvatanje za "moje ovo" i "moje ono" se niposto ne preporucuje tokom meditacije. Radi se upravo suprotna stvar.

Naravno moze se meditirati na sto miliona nacina, no bar sedmdeset milona nacina je pogresno--cak stetno.

Studije koje sam naveo se odnose pre svega na meditacije uvida--a pod tim uvidom se podrazumeva nista do upravo uvid da ne postoji 'kontrolor'. To su metode stare preko 2500 godina koje su uspesno koristili milioni ljudi i ciju fascinantnu delotvornost nauka ovih dana pocinje da kvantifikuje--ukljucujuci i naucna ukazivanja na 'nepostojanja kontrolora' (Libet et al. i novije studije).

Ono sto ti opisujes je vise kao neki "autogeni trening"--nesto ciju delotvornost nauka jos uvek nije uspela da potvrdi.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ah, da ... zaboravih da pricam sa doktorom.

Nauka, sta je nauka? ... (ni nauka ne moze da garantuje 100% za sve sto se zove naucno otrkice, jer moze sutra da se demantuje sa drugim).
Sta ako ja kazem da je meni meditacija nauka? I sto bi se trebalo vjerovati nauci? Sto onaj rece "Milion ljudi je vidjelo kako jabuka pada, samo je Njutn pitao zasto?" (btw. ni ja metafiziku ne priznajem za neku 'nauku' a vidi dokle stize )

Pitaj onoga ko vjeruje u Boga da li postoji - reci ce da postoji. Pitaj onoga ko je volio - da li postoji ljubav- reci ce da postoji. Nit' ko vidje Boga nit' ko vidje ljubav, samo osjecanja i vjera. Pa ljudi i dalje zive.

Kako nema veze samokontrola u meditaciji? Pa probaj da se izmeditiras u sred sobe u kojoj vrvi (recimo) 10 ljudi (ja probala jednom na aerodromu) i ako nemas volju za moci svog duha ... gdje ces zavrsiti? Mozes se samo iznervirati sto ne uspjevas da postignes to sto ti u tom momentu treba. Ja stojim iza toga da ja kontrolise svoj um i svoje sposobnosti ... ja sam gazda svome umu i niko drugi. Ne ispiram si mozak, nego ga podsticem i 'razvlacim'.

A studije koje si ti naveo - nisam za njih ni komentarisala bwe ... samo sam pomislila da je zgodno da se ubaci jos nesto sto se tice meditacije (jer znam da ima ljudi koje ta tema interesuje a isto znam da ima onih koji ne barataju sa engleskim tako dobro) ... stavih link ka tekstu na 'domacem' jeziku. Da li ce i kad ce meditacija biti zvanicno prihvacena kao nacin ljecenja (a ja vidim i tu mogucnost) ne znam ...

Vjerovatno da postoji mali milion nacina da se meditira - no svrha svakog bi trebala biti ista - " ... učiniti naš um spokojnim i mirnim ... ".

Dodatak:

Leopardvegetarian ::Naime hvatanje za "moje ovo" i "moje ono" se niposto ne preporucuje tokom meditacije.

Boldovana rijec je kljucna u ovoj tvojoj recenici. Nisam ja rekla za -- moj um - moje 'vlasnistvo' - moje kontrolisanje istog .... za vrijeme meditacije, nego sam vise mislila to kao dobar put ka meditaciji. Ako razumijes sta pokusavam reci.

Sorry, ne znam bolje da objasnim ... sada. Mozda mi nesto (malo bolje objasnjenje ili nesto) padne na pamet poslije.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ella,

Kao i obicno-- ti i ja se verovatno vise slazemo no sto se iz nasih pisanija doima.

Vidi, u konvencijalnom smislu, nase licnosti postoje i postoji uverljiv utisak da te nase licnosti kontrolisu ovo ili ono.

No to je samo konvencija--to nije ultimativna stvarnost.

Meditacija nam sluzi upravo da zaronimo iza konvencije koja kao zastor zaklanja stvarnost i sprecava nas da vidimo stvari onakvima kakve one jesu.

Npr., u konvencionalnom zivotu se bez ikakvog dvoumljenja prema telu odnosimo kao "moje telo"--sto je sa stanovista meditativnih uvida iluzija.

Ultimativna stvarnost tog "mog tela" je da se ono na primer sastoji od bezbroj oscilacija objedinjenih nicim do prolaznim, bezlicnim i nezadovoljavajucim fenomenom zivota. "Moje telo" konstantno prelazi iz postojanja u nepostojanje. Iz momenta u momenat to "moje telo", za koje se hvatam vec tridesetak godina kao za jednu istu stvar koja mi toboze pripada, postaje nesto 'ni isto ni drugacije'--da se izrazim na budisticki nacin.

Da li sam ja to telo?

Kako nesto toliko varljivo, promenljivo i uslovljeno moze uopste biti smislena osnova nekog tamo nezavisnog identiteta?

Da li je to telo moje?
Zar ne bi pripadnost trebala da podrazumeva bar neki stepen kontrole?

Gde ja to kontrolisem telo pa da ga mogu smatrati svojim vlasnistvom?

Ono stari, oboleva i umire--prelazi svakog momenta iz postojanja u nepostojanje, a da nikog za to ne pita.

Ali zar ja ne upravljam tim telom?
Jel, a gde to pise?

Nigde, ali cini mi se da je tako.
Oh, pa cini se meni i da se Sunce okrece oko Zemlje.

No sve i da zanemarimo upravljanje telom--da bih posedovao telo potrebno je da pre svega sam postojim kao izolovani entitet--vlasnik--ja.

Gde je to "ja"?

Gde je taj minimum konzistentnosti i nezavisnosti potreban da se dobije takav jedan sveobuhvatni povlasceni identitet koji se provlaci kroz ovaj zivot?

Nigde.

Ako pazljivo posmatramo sta se desava na kapijama percepcije mozemo uociti da to "ja" konstantno dolazi i odlazi--sto protivreci samoj sustini identiteta.

Svaki dolazak je stoga kao novo rodjenje.

Svako rodjenje je bolno i predstavlja uzrok patnje kao i uzrok smrti.

Svrha meditacije uvida je da prekine neprestana radjanja koncepta licnosti i time zaustavi masineriju patnje i izadje izvan ravni koncepta smrti.

Prosto receno: nesto sto se nije rodilo-- ne moze ni umreti.

Dopuna: 20 Apr 2007 21:56




OK, da ne bih sad preplasio na smrt nekog ko je mozda hteo da pokusa da meditira.

Moze se meditirati na veoma jednostavan nacin i iskusiti blagotvoran ucinak na zdravlje i bez velikih spiritualnih ambicija.



Osnovna meditacija:

Sesti uspravno bez naslona (da ne bude previse udobno sto je precica do pospanosti) na koliko je moguce mirnom i tihom mestu koje je pri tom bezbedno.

Idealno bi bilo sesti na zemlju i noge prekrstiti--sto ima puku svrhu stabilizacije tela tokom meditacije. No ne treba siliti ukoliko je to veoma neudobno. Moze se meditirati sedeci recimo na stolici (sa koje se doduse moze pasti ako se greskom zaspe).

Oci ne treba na silu zatvarati, bolje je recimo na pocetku gledati u vrh nosa. Time je paznja dovoljno odvracena od okoline, a opet se izbegava nekontrolisana navala misli koja usledi kad se potpuno zatvore oci.

Sta dalje?

Pa prosto (ali ne i lako): treba usmeriti paznju na disanje.

To je objekat meditacije.

Disanje pri tom ne treba na silu kontrolisati i menjati vec ga treba pustiti da ide svojim prirodnim tokom. Mi ga samo posmatramo. To je vazno zapamtiti.

Naravno, vrlo brzo se shvati da netrenirani um za tili cas preplave misli koje odvuku paznju sa objekta meditacije tj., disanja.

Kada se to desi (tacnije: kada se to primeti), potrebno je paznju nezno vratiti na disanje, a misli pustiti da same odu i nestanu. Misli ne treba uklanjati na silu (sto je zagarantovani put upoznavanja sopstvene magarece prirode) niti ih treba podsticati i umnozavati.

Jednostavno ih ne treba pratiti i svaki put kada shvatimo da je um zaboravio na disanje i krenuo da se zabavlja mislima, mi nezno paznju vratimo na disanje.

To je sve.

Koliko to treba dugo raditi?

Pocetnik ce relativno brzo odustati, sto je OK.

Ne treba siliti, no ne treba odustati na najmanju nelagodu.

Meditaciju treba nezno prekinuti.

Duzina meditacije ce sama vremenom da se povecava.