offline
- DR
- Legendarni građanin
- Pridružio: 08 Okt 2004
- Poruke: 5450
- Gde živiš: Beograd
|
Nema potrebe da se bojimo virusa ni da se “borimo” protiv njih, jer i oni su kreacija prirode i zbog nečega postoje. Potrebno je da se borimo sami sa sobom. To znači da svesno prevaziđemo loše navike u životu kako bismo pojačali naš odbrambeni mehanizam i kako ne bismo dali šansu mikrobima da se razigraju, razmnožavaju i bujaju u nama.
Izvor: Zdrav život
Virusa je bilo i biće. Svaki organizam zavisi od snage svog imuniteta. Ne postoji nijedan magični lek koji preko noći može da obnovi vaš imunitet. Pošto predstavlja kompleksan sistem koji je stalno na udaru, on traži i kompleksnu, sveobuhvatnu svakodnevnu podršku. To je pre svega korigovanje načina života, suzbijanje stresa, korekcija nutritivnog disbalansa, kvalitetan odmor i opuštanje. Imuni sistem je zaista holistički, jer utiče na čitavo telo i blisko je povezan sa psihom, neurološkim i endokrinim sistemom, ali reaguje i na uticaje iz okoline.
Emocije – faktor zdravlja
Psihoneuroimunologija je termin koji se koristi da opiše interakciju između emotivnog stanja, nervnog sistema i imuniteta. To je u stvari onaj glavni komandni sistem koji prima i šalje sve informacije u i iz tela po principu biofidbeka. Kad smo sretni, raspoloženi i imamo pozitivan stav u životu, imuni sistem reaguje bolje nego kad smo tužni, namrgođeni, depresivni, agresivni, uplašeni. Emocije su u potpunosti uključene u čitav nervni i telesni sistem, a za taj kontakt su izuzetno važna dva dela. To su autonomni nervni sistem (simpatikus i parasimpatikus) i limbički sistem (hipotalamus, hipokampus i amigdala). Stres - bilo fizički, bilo mentalni, bilo emotivni - podiže nivo hormona nadbubrezne žlezde: adrenalina i glukokortikosteroida, a preko noreadrenalina stimuliše simpatikus koji je odgovoran za hitne odbrambene reakcije. Ovi hormoni, pored ostalih mnogobrojnih efekata, koće razvoj i formiranje belih krvnih zrnaca, a ometaju rad i funkciju timusa, koji se sve više smanjuje. Tako se otvaraju vrata za širenje raznih infekcija i degeneraciju.
Počnite dan vežbama
Pošto je preventiva najbolja medicina, evo šta možemo da učinimo:
1. počnite dan vežbama (barem “tibetancima” i sličnim razgibavanjima, ako nemate više vremena) 10-tak minuta.
2. popijte sok od povrća ili voća (cvekla, mrkva, celer, persun, kupus,….jabuke, pomorandže, limun, grejpfrut 5 min
3. za doručak napravite dobru kombinaciju hrane koja će vas “držati” do ručka (naravno, ne doručkujte uz jutarnje vesti, jer će vam se želudac “skupiti” pre nego što svari pojedeno) 10-15 min. Za ostale obroke obavezno neko obareno povrće, mahunarke, sveža salata, integralni hleb.
4. tokom dana, umesto 2-3dl kafe pijte razne čajeve (npr. čaj od korena svežeg đumbira sa malo cimeta zagreva telo), limunadu sa medom, i ne zaboravite vodu (pije se i zimi)
5. do posla ili škole idite ili se vraćajte pešice (2-3 stanice brzog pešačenja će vas dobro razgibati)
6. takođe, mentalno i emotivno se dobro pripremite za posao i radite ga sa osmehom i iz zadovoljstva najbolje što možete, jer i to je deo vas (svakodnevna ogorčenost, nezadovoljstvo i ljutnja ostavljaju traga na vaše zdravlje). Stara je poslovica: “ako ne možeš da promeniš svet, možeš da promeniš svoj stav“
7. veliki uticaj na jačanje i obnavljanje imuniteta imaju odmor i dobar noćni san.
Zdravlje se ne kupuje, već se stiče i neguje. Svesnim odnosom prema sebi, prema drugima i prema okolini tokom cele godine možemo da značajno preventivno delujemo na nas imuni sistem koji se na nesvesnom nivou bori i brani naše telo od dominacije mikroba, pa i virusa.
Približila: dr Žanka Četojević, spec. opšte medicine, QXCI/SCIO terapeut
b92
|
