|
/ zaglossus bruneiji /
Pripada sisarima, red monotremata, familija tachyglossidae.
Životni vek
30 godina u zarobljeništvu.
Statistike
Dužina: 570-650mm, težina: 7kg.
Opis
Krzno je svetlo baron sa bodljama na leđima i strani. Bodlje se sastoje od dlaka. Njuška je duga, cevasta, bez dlaka. Rep ehidne je kratak i nabusit. Mužjaci imaku rožnatu izbožinu na člankovima zadnjih nogu. Bodlje ehidne joj pomažu prilikom kamuflaže u žbunju. Oči ove životinje su male, nemaju zube a jezik je dug i lepljiv. Uši ove životinje su veliki vertikalni otvori iza očiju.
Stanište
Naseljavaju Novu Gvineju i to planinske livade do 4.000 metara i vlažne planinske šume.
Ishrana
Crvi, mravi termiti. Dan ehidne počinje potragom za hranom, a nozdrve i cevast nos pomažu joj da nanjuši hranu. Dug lepljiv jezik / 15cm / palacajući skuplja bube ili crve dok tvrdi delovi baze jezika i vrh usta drobe hranu olakšavajući gutanje. Kratke, snažne noge ehidni omogućavaju kopanje. Zadnje noge ehidne su okrenute unatraške sa ekstra dugom kandžom na drugom nožnom prstu koji im pomaže kod kopanja tako što izvlači zemlju i bube. Jake prednje noge kopaju pravo nadole sve dok se ne vide samo bodlje na leđima, dok jake prednje kandže bez problema probijaju termitnjak.
Reprodukcija
Parenje se odigrava Jula, a posle trudnoće od 3-4 nedelja ženka polaže jedno jaje veličine zna groždja, koje se smeštaju u kesi na stomaku. Nakon deset dana izleže se mladunče manje od zrna graška. Maldunče se pomoću svojih kandži penje do majčinih mlečnih žlezda u torbi. U torbi ostaje sve dok mu ne izrastu bodlje, 53 dana. Kada je spremno da izađe majka mladunče ostavlja u jazbinu gde ga hrani svakih 5-10 dana sve do sedam meseci nakon čega je spremno da se stara samo o sebi.
Ponašanje
Ehidna živi usamljenički život, u zavisnosti od sezone aktivna je danju ili noću ili pak u oba vremenska perioda. Procenjuje se da u prirodi ima 300.000 jedinki na površini od 1.6 kvadratnih kilometara. Ehidna poseduje izuzetan sluh.
Klasifikuju se kao ugrožena vrsta, gubitak staništa i lov od strane ljudi su glavni uzrok izumiranja ove vrste.
http:// www.bbc.co.uk/nature/wildfacts
|
