offline
- Pridružio: 15 Mar 2007
- Poruke: 64
- Gde živiš: Beograd
|
Беснило
Беснило је заразна болест топлокрвних животиња и људи која протиче акутним током. Карактерише је запаљење мозга, раздражљивост, парализе, поремећај свести, саливација, кратак ток и смрт.
Нешто о узрoчнику
Узрочник беснила је вирус из фамилије Рабдовириде (Rhabdoviridae), величине је око 150nm а по облику подсећа на метак.
Вирус је неотпоран на Сунчеве и ултравиолетне зраке, базну и киселу средину, високе температуре, а желудачни сок га убија за око 4 сата.
Ова болест спада у ланчасте заразе и зоонозе (преносива је са животиња на људе). Јавља се у целом свету али у различитим облицима, па тако по начину појављивања, може бити: силватично (шумско), урбано, арктичко и беснило слепих мишева.
Резервоари беснила у природи су обично: лисица, ласица, вук, шакал, којот, твор, јеж, ракун, јазавац, слепи миш, а у урбаним срединама то су пси и мачке. Птице су такође пријемчиве, али ретко обољевају.
Болест иначе карактерише висока смртност. Од 100% инфицираних животиња оболи 17 до 20 % (није високо контагиозна), али смртност код оболелих је 100%.
Први случај излечења човека од беснила је описан 1970 године код (тада) дечака Метју Винклера из Енглеске. Међутим до данас није поуздано утврђено да ли је он боловао баш од беснила или од неке сличне болести.
Нешто о преношењу
Беснило се може пренети пљувачком (најчешће), сузом, урином, а може и млеком, спермом, вагиналним секретом али само у домену теорије.
Инкубација може бити веома дугачка, од 5 дана па до 18 година. Просечно у природи је од 10 до 60 дана.
Инфекција настаје најчешће преко повреде (ујед, огреботина) која се инфицра са пљувачком или другим секретом заражене животиње. Ређе, инфекција може настати и аерогено (преко ваздуха). Познат је случај аргентинских спелеолога који су се заразили истражујући пећине у којима су живели заражени слепи мишеви. Такође, теоретски, инфекција је могућа и преко густативних квржица на језику или преко оштећене слузокоже желудца уколико дође у контакт са неким контаминираним садржејм.
Нешто о дејству вируса
На месту продора у организам вирус се везује за нервне или мишићне ћелије и на том месту може остати везан (успаван) дуже време. Уколико то није случај, вирус улази у нервна влакна и пасивно се креће до ЦНСа (централни нервни систем). У ћелијама ЦНСа вирус почиње да се размножава, што накрају доводи до отежаног преношења нервних импулса и нервних поремећаја код несрећне животиње.
У даљем току болести вирус се из ћелија ЦНСа даље шири путем нервних влакана ка осталим органима (нарочито пљувачним, сузним жлездама, бубезима и млечној жлезди).
Нешто о симптомима
Што се тиче клиничке слике беснило може протицати у фуриозном облику или као тихо беснило.
Фуриозни облик беснила има три стадијума: Продромални, Ексцитативни и Паралитички, а обично се јавља код паса, пеживара и свиња. Тихи облик беснила има само Пралитички стадијум, а јавља се код мачка и лисица.
Продромални стадијум траје 3 до 5 дана. Може се јавити свраб на месту уједа, преосетљивост на светлост и на буку, животиња се завлачи на тамна места и лежи. Јавља се тежња за гутањем разних предмета (камење, крпе, дрво, пластика), страх од воде и тежња за бесциљним лутањем.
Касније у овом истом стадијуму долази и до болова и парализе ждрела, узнемирености, непослушности, промуклости, губитка страха од људи, а до тада верни љубимци више непрепознају свога газду. Код коња и говеда се може јавити агресивност, тежња за копањем, рика, ударање копитом (папком) о земљу, појачани полни нагон, итд.
Ексцитативни стадијум траје око 3 дана. Овде је карактеристично отежано дисање и гутање због парализе већ поменутог ждрела, а из истог разлога пљвачка цури из уста. Долази и до парализе ануса па настаје опстипација (затвор). Такође постоји агресивност, тежња за уједањем свега и свачега, тежња за лутањем, гутањем предмета, хидрофобија, промуклост и генерално немир.
Паралитички стадијум траје такође око 3 дана. Почиње парализом задњих ногу и репа која се шири на предње делове тела, врат, вилицу и уста. На крају животиња непомично лежи, не реагује на надражаје, преовладава несвесно стање, а смрт наступа због парализе центра за дисање.
Болест траје од 5 до 15 дана и увек се завршава смрћу.
Лисице и слепи мишеви могу оболети у инапарентном облику, што значи да болест код њих може протицати без икаквих симптома све до угинућа.
Код лисица се јавља губитак страха од људи, евентуално накострешена длака, агресивност и намају страх од воде.
Нешто о лечењу и превентиви
Tерапија код беснила нема смисла јер у најбољем случају може продужити живот тј. агонију оболеле животиње за 2 до 3 дана.
Превентива се заснива на преинфективној вакцинацији паса, мачака и дивљачи. За ту сврху се користе два типа вакцина:
Инактивисане вакцине (од мртвог вируса), користе се углавном у земљама где се беснило нејавља дуже време. Оне стварају отпорност за 2 до 3 недеље која траје око годину дана.
Атенуиране вакцине (од живог али ослабљеног вируса), користе се у земљама где се беснило јавља, па и код нас у Србији. Оне стварају отпорност за 5 до 7 дана која траје 1,5 до 2 године.
Пси и мачке се по закону требају вакцисати први пут са 4 месеца, а потом ревакцинисати сваке године. Користе се вакцине Флури Леп (ниске пасаже, само за псе), и Флури Хеп (високе пасаже, и за псе и за мачке). А Флури је иначе било име девојке која је умрла од беснила, али је из њеног мозга изолован вирус од кога су направљене прве вакцине за животиње.
Вакцинација дивљачи се спроводи са мамцима у којима је капсула испуњена вакцином.
Иначе, по закону оболеле животиње се не смеју убијати, него се морају изоловати у адекватним просторијама и посматрати од стране стручног лица до угинућа, a потом се, за потврду, раде лабораторијске анализе.
Литература
Заразне болести животиња вирусне етиологије, Проф. Др Ђорђе Пантић
Заразе домаћих животиња, Др Петар Трумић
Virology, Dr Richard Hunt
Handbook series in zoonoses, Dr Steel John
oie.int
fao.org
defra.gov.uk
who.int
|
